Neuspeh radioaktivnog „datiranja“

0
486

Nedavni isticanje lave u Novom Zelandu pokazuje „starost“ od miliona godina

Endrju Sneling

Članak iz Creation 22(1):18-21-decembar 1999.

Nalazeći se otprilike u centru Severnog ostrva u Novom Zelandu, Mt Ngauruhoe je najnoviji vulkan i jedan od najaktivnijih na Novom Zelandu (Slika 1 i 2). Nije tako dobro publiciran kao njegov veći bliži sused Mt Ruapehu koji je eruptirao otprilike nekoliko puta u poslednjih pet godina.

Međutim, Mt Ngauruhoe je upečatljiv, gotovo savršena kupa koja se uzdiže više od 1.000 metara (3.300 stopa) iznad okružujućeg pejzaža do uzvišenja od 2.291 m (7.500 stopa) nadmorske visine1 (Slika 3). Erupcije iz centralnog 400 m (1.300 stopa) širokog kratera su stvorile strmost kupole (od 33 stepeni) vanjskog nagiba.

Slika 1. Lokacija Mt Ngauruhoe, središte Severnog ostrva, Novi Zeland

Mt Ngauruhoe se smatra da je bio aktivan barem 2.500 godina, sa više od 70 erupcijskih perioda od 1839. godine kada su evropski doseljenici prvi put zabeležili erupciju pare.2 Naravno, prije toga, Maori su prisustvovali mnogim erupcijama iz planine. Prva erupcija lave viđena od Evropljana se desila 1870. godine.3 Sledeće su bile erupcije papela svakih nekoliko godina sve do glavne, eksplozivne erupcije u aprilu-maju 1948. godine, nakon čega je usledilo isticanje lave niz severnozapadnu strminu februara 1949. godine.2,3 Procenjena zapremina lave je bila otprilike 575.000 m3 (20 milio kubnih stopa).

Erupcija koja je trajala od 13. maja 1954. godine do 10. marta 1955. godine je započela eksplozivnim izbacivanjem pepela i blokova.2,3 Nakon toga gotovo 8 miliona m3 (280 miliona kubnih stopa) lave je isteklo iz kratera u serijama od 17 različitih isticanja sledećih datuma 1954. godine:

– Jun 4, 30

– Jul 8,9,10, 11, 13, 14, 23, 28, 29, 30

– Avgust 15(?), 18

– septembar 16, 18, 26

Fotografija Krejg Potona

Slika 2. Pogled iz ptičije perspektive, gledajući južno od izlasku sunca, vulkani Mt Ngauruhoe (ispred) i Mt Ruapehu (u pozadini).

Ova isticanja su još i danas vidljiva na severozapadnoj i zapadnoj strmini Ngauruhoe (Slika 4). Isticanje 18. avgusta je bilo više od 18 m (55 stopa) debelo i još toplo gotovo nakon godinu dana od očvrsnuća. Eksplozije pepela su završile ovaj dugi erupcijski period.

Nakon toga, Ngauruhoe je izbacivao paru gotovo stalno, sa mnogim malim eupcijama pepela2 (Slika 5). Topovski slične erupcije u januaru i martu 1974. godine su izbacile napolju veliku količinu pepela, kao stub u atmosferu i to dok je odron tekao dole sa strana kupole. Blokovi koji su teški do 1.000 tona su izbačeni 100 m (300 stopa). Međutim, najsnažnija eksplozija se desila 19. februara 1975. godine, praćena onim što su očevidci opisali kao atmosferske udarne talase.4 Blokovi do 30 m (100 stopa) širine su katapultirani do 3 km (skoro 2 milje). Erupcijsko pero je bilo 11-13 km (7-8 milja) visoko.

Fotografija Endjru Snelinga

Slika 3. Mt. Ngauruhoe viđen severno od Mt. Ruapehu.

Turbulentne lavine pepela i blokova su zapljusnjivale strane Ngauruhoea od oko 60 km (35 milja) po satu.2 Procenjeno je da je barem 3,4 miliona m3 (120 miliona kubnih stopa) pepela i blokova izbačeno u 7 sati.4 Od tada nisu se desile naknadne erupcije.

Datiranje stena

Radioatkivno datiranje, uopšteno zavisi od tri glavne pretpostavke:

  1. Kada se stena formira (očvrsne) trebaju biti prisutni u steni samo radioaktivni atomi roditelja i nimalo radiogenskih (koji nastaje radioaktivnim raspadom drugog elementa) atoma kćerke;5
  2. Nakon očvsnuća, stena mora ostati zatvoreni sistem, to jest, nimalo roditelja ili atoma kćerke ne smeju biti dodani ili oduzeti iz stene vanjskim uticajem kao prodiruća podzemna voda; i
  3. Brzina radioaktivnog raspada mora ostati konstantna.

Ako je bilo koja od ovih pretpostavki prekršena, tada tehnika propada i bilo koje rezultati „datiranja“ su pogrešni.

Fotografija Endjru Snelinga

Slika 4. Pogled iz Mangateopopo doline na podnožju Mt Ngauruhoe, pokazuje tamnije-obojano nedavno isticanje lave na severozapadnim strminama.

Kalium-argon (K-Ar) metoda datiranja se često koristi za datiranje vulkanskih stena (i kao dodatak, obližnjih fosila). Korištenjem ove metode, pretpostavlja se da nije bilo kćerke- radiogenski argon (40Arx) u steni kada je stena formirana.6 Za vulkanske stene koje se hlade od tekuće lave, ovo bi izgledalo kao razumna pretpostavka. S obzirom da je argon gas, on bi trebao pobeći u atmosferu zbog intenzivne toplote lave. Naravno, nijedan geolog nije bio prisutan da testira ovu pretpostavku promatranjem drevne lave kada se hladila, ali mi možemo proučavati sadašnja isticanja lave.

Kalium-argon „datiranje“

Jedanaest uzoraka su prikupljeni od pet nedavnih isticanja lave tokom rada na terenu januara 1996.-po dva od isticanja od 11. februara 1949. g., 4. juna 1954. g. i 14. jula 1954. g. i od 19. februara 1975. godine7 (Slika 6). Mračnije nedavne lave su bile jasno vidljive i svaka je lako identifikovana (s pomoću mapa) na severnozapadnim strminama nasuprot svetlije-obojanim delovima kupe (Slike 4 i 7). Sva isticanja su tipično pretvorena u nabacane blokove stvrdnute lave, rezultirajući u grube, reckave, ugljenisane površine (Slika 8).

Fotografija Džima Hilija

Slika 5. Mala erupcija pepela, Mt Ngauruhoe.

Slika 6. Dodatak: Andezit isticanja 30. juna 1954. g., Mt Ngauruhoe viđen 60 puta povećan pod geološkim mikroskopom. Različiti minerali imaju različite boje. Svi su utisnuti u mrežu fine prašine.

Uzorci su poslani nizom u serijama Geohron labaratoriji u Kembridžu, Boston (SAD), za celokupno datiranje stene kalium-argon (K-Ar) datiranja – prvo deo po jednog uzorka od svakog isticanja, zatim deo drugog uzorka iz svakog isticanja nakon primitka rezultata prvog seta i konačno deo trećeg uzorka od isticanja 30. juna 1954.7 Da bi takođe testirali konzistentnost rezultata iz uzoraka, drugi delovi od dva uzorka lave od 30 juna 1954. godine su takođe poslani na analizu.

Geohron je ugledna komercijalna labaratorija, K-Ar labaratorijski direktor ima doktorat u K-Ar datiranju. Nijedna posebna lokacija ili očekivana starost nije navedena labaratoriji. Međutim, uzorci su opisani kao moguće mladi sa veoma malo argona u njima tako da bi osigurali da je posebna briga vršena tokom analitičkog rada.

„Datiranja“ pribavljena iz K-Ar analiza su uvršteni u Tabliccu 1.7. „Starosti“ dosežu od <0,27 do 3,5 (±0,2) miliona godina za stene koje su promatrane da su se ohladile od lave pre 25-50 godina ranije. Jedan uzorak od svakog isticanja lave je dao „starost“ od <0,27 do <0,29 miliona godina dok su svi ostali uzorci dali „starost“ u milionima godina. Uzorci male „starost“ su svi procesuirani od labaratorije u istoj seriji, upućujući na sistematski labaratorijski problem. Tako da je direktor labaratorije ljubazno ponovo proverio svoju opremu i ponovo obavio testiranje uzoraka, proizvodeći slične rezultate. Ovo je objasnilo sistematsku labaratorijsku grešku i potvrdilo da su niski rezultati ispravni. Dalje, ponovljena merenja na uzorcima već analiziranim (A#2 i B#/2 u Tablici 1) nisu pokazali iste rezultate, ali ovo nije bilo iznenađujuće objašnjavajući analitičku nesigurnost na tako niskom nivou argona. Očito, sadržaj argona varira uveliko unutar ovih stena. Neki geohronolozi bi rekli da je <0,27 miliona godina zapravo ispravan „podatak“, ali kako bi oni znali da ustvari 3,5 miliona godina nije ustvari prava „starost“ ako nisu već znali da je tečenje lave bilo nedavno?!

Slika 7. Mapa sevenozapadne strmine Mt Ngaruhoe koja pokazuje tečenje lave 1949. g. i 1954. i 1975. g. nakupine odrona.3,4

Zato jer su ove stene poznate da su mlađe od 50 godina, očito je iz analitičkih podataka da ove K-Ar „starosti“ su zbog „viška“ argona koji je nasleđen iz područja magma izvora duboko u zemlji.7 Stoga, kada se lava ohladila ona je sadržavala prihvatljivu (ne nula) koncentraciju „normalnog“ 40Ar, koji se ne razlikuje od kćerke – radiogenskog 40Arx koji je dobijen  raspadanjem radioaktivnog roditelja – 40K. Ovo krši pretpostavku (1) radioaktivnog raspada, i tako K-Ar metod pada na testu. Isti neuspeh je rakođe poznat da se dešava u mnogim drugim stenama, uključujući ujedno nedavno vulkanske8 i drevne koraste stene.9

 

Fotografija Endrju Snelinga

Slika 8. Isticanje lave od 30. jun 1954., pokazuje razbacane blokove formirane lave, koja daje grubu, reckavu i ugljenisanu površinu.

Zaključak

Metoda radioaktivnog datiranja kalium -argon je pokazana neuspešnom na isticanja lave na Mt Ngauruhoe, Novi Zeland od 1949., 1954. i 1975. godine, bez obzira na kvalitet labaratorijskog K-Ar analitičkog rada. Argon gas koji je iznesen iz dubine unutar zemlje unutar istopljene stene je već bio prisutan u lavama kada se hladila. Mi znamo pravu starost stena, jer su one promatrane da su se formirale prije manje od 50 godina. Međutim, one pokazuju „starosti“ do 3,5 miliona godina koje su stoga pogrešne. Kako se mi možemo pouzdati korištenju ovoga istog metoda „datiranja“ na stenama čiju starost ni ne znamo? Ako je metod neuspešan na stenama kada imamo verodostojan izveštaj očevidaca, onda zašto bi imali pouzdanje u taj metod za druge stene gde nema nijedne verodostojne istorijske provere?

Međutim, mi znamo nekoga koje je bio prisutan kada su se sve zemljine stene formirale-samog Tvorca. On nam je rekao kada je to bilo u svom izveštaju očevidca u prvoj knjizi Biblije, Postanju, tako da znamo koliko su stene stare. Koliko bolje da stavimo svoje pouzdanje u Tvorca koji je stvorio i zna sve i koji nikada ne greši ili govori laži nego u radioaktivnu metodu datiranja koja je ponovljeno pokazivana kao pogrešna i da pokazuje pogrešnu starost za zemljine stene.

K-Ar (kalium-argon) metod datiranja

Fosili se gotovo nikada ne datiraju radiometričnim metodama s obzirom da oni retko sadrže odgovarajuće radioaktivne elemente. Uobičajeni način datiranja fosila (i stena koje ne sadrže radioaktivne elemente) je putem „datiranja“ povezane vulkanske stene. Ovo je uobičajeno rađeno koristeći K-Ar metod. On ovisi o brzini po kojoj radioaktivni kalium se raspada u gas argon.

K-Ar metod radi na pretpostavci da „sat“ počinje da „kuca“ momentom koji se stena očvrsne. To jest, pretpostavlja se da nimalo argona dobijenog radioaktivnim raspadom nije prvobitno bilo prisutno, ali tek nakon što se lava ohladila i očvrsla, argon iz radioaktivnog raspada nije mogao da pobegne i započeo je da se akumulira. Međutim, poznato je da ako se radioaktivno „datiranje“ suprotstavlja (evolucionoj) starosti izvedenoj iz fosila podatak se odbacuje kao pogrešan. Vidi Lubenov, M, The Pigs took it all, Creation 17(3):36–38, 1995.

Datum isticanja Uzorak Labaratorijski kod K-Ar „starost“ (milioni godina)
11 februar 1949. A R-11714 < 0,27
B R-11511 1,0 ± 0,2
4 jun 1954. A R-11715 <0,27
B R-11512 1,5 ± 0,1
30 jun 1954. A #1 R-11718 <0,27
A #2 R-12106 1,3 ± 0,3
B #1 R-12003 3,5 ± 0,2
B #2 R-12107 0,8 ± 0,2
C R-11513 1,2 ± 0,2
14 jul 1954. A R-11509 1,0 ± 0,2
B R-11716 <0,29
19 februar 1975. A R-11510 1,0 ± 0,2
B R-11717 <0,27

Tablica 1. Kalium-argon „datiranja“ nedavnih Mt Ngauruhoe (Novi Zeland) isticanja lave.7

Beleška ed. Ovaj članak iz Creation magazina od dr. Snelinga je zasnovan na njegovom tehničkom radu, Ref 7, koji je puno više detaljniji o metodi istraživanja i odgovara mogućim kritiziranjima koje je moglo biti u Creation magazinu.

Reference i beleške:

  1. Williams, K., Volcanoes of the South Wind: A Field Guide to the Volcanoes and Landscape of the Tongariro National Park, Tongariro Natural History Society, Turangi, New Zealand, 1994.
  2. Nairn, I.A. and Wood, C.P., Active Volcanoes and Geothermal Systems, Taupo Volcanic Zone, New Zealand Geological Survey Record 22:5–84, 1987. Return to text.
  3. Gregg, D.R., The Geology of the Tongariro Subdivision, New Zealand Geological Survey Bulletin n.s.40, 1960.
  4. Nairn, IA and Self, S., Explosive eruptions and pyroclastic avalanches from Ngauruhoe in February 1975, Journal of Volcanology and Geothermal Research 3:39–60, 1978.
  5. This is true for K–Ar dating, one of the most common methods, and the one discussed here. The so-called ‘isochron’ technique for dealing with the chemical analyses of the rocks being ‘dated’ attempts to bypass this assumption. A discussion of isochron ‘dating’, along with the associated problems of false (pseudo) isochrons, is outside the scope of this paper, but see Austin, S.A. (ed.),  Grand Canyon: Monument to Catastrophe, Institute for Creation Research, Santee, California, pp. 111–131, 1994.
  6. Dalrymple, G.B., The Age of the Earth, Stanford University Press, Stanford, California, p. 91, 1991.
  7. Snelling, A.A., The cause of anomalous potassium-argon ‘ages’ for recent andesite flows at Mt Ngauruhoe, New Zealand, and the implications for potassium-argon ‘dating’, In: Walsh, R.E. (ed.), Proceedings of the Fourth International Conference on Creationism, Creation Science Fellowship, Pittsburgh, Pennsylvania, pp. 503–525, 1998.
  8. Snelling, AA, Excess argon’: the ‘Archilles’ heel’ of potassium-argon and argon-argon ‘dating’ of volcanic rocks, Institute for Creation Research, Santee, California, Impact #307, 1999.
  9. Snelling, AA, Potassium-argon and argon-argon dating of crustal rocks and the problem of excess argon, Institute for Creation Research, Santee, California, Impact #309, 1999.

https://creation.com/radioactive-dating-failure

 

Превео Живко Вукосављевић