Koncentracija nikla ukazuje na mlade okeane

0
380

Koncentracija nikla ukazuje na mlade okeane

Dejvid Vajt

            Okeani su bogati mnogim različitim mineralima. Najpoznatiji je so (natrijum hrorid), ali ih mnogo više. U mnogo slučajeva, količina koja ulazi u okean je veća nego količina koja izlazi. Tako da se ukupne količine povećavaju, što znači da mi možemo proračunati koliko dugo bi trebalo da količine dostignu sadašnji nivo. Zaista, proračuni sa natrijumom pokazuju da okean ne može biti stariji od 62 miliona godina, puno manje nego milijarde godina koje su potrebne evoluciji.[1],[2] Sve takve procene traže od nas da učinimo pretpostavke o tome šta se desilo u prošlosti. Dok smo pažljivi da uzmemo u obzir svaki mogući faktor, realnost je da mi ne možemo putovati nazad u prošlost da napravimo merenja i promatramo šta se desilo.

Neki meteoriti imaju puno nikla. Polirani deo meteorita pokazuje kristale nikla-željeza. Ovo se dešava kada se meteorit zagreva tokom ekstremne brzine i trenjem zraka dok ulazi u atmosferu zemlje, „sagorevajući“ kao meteor. Meteorit se tada polako hladi na zemljinoj površini omogućavajući da kristali rastu.

Nikal u okeanu

Ispostavlja se da je nikal (Ni) još jedan mineral koji pokazuje na mladu dob okeana. Veoma mali nivoi nikla su suštinski za život, ali veći nivoi su toksični. Trenutni pozadinski nivo nikla u morskoj vodi je 0,228-0,693 delova po milijardi (PPM, engl. PPB).[3] Brzina kojom nikal ulazi u okean može se utvrditi na osnovi studija o svežoj vodi, koja pokazuju da razređeni nikal u „čistoj“ vodi je u razmeru između 1-3 PPB.[4] Voda u industrijalizovanim područjima ima veću koncentraciju nikla, za ovaj izračun će biti korištena donja tablica.

Zapremina vode u okeanu je procenjena da iznosi 1.338 miliona km3 (321 miliona kubičnih milja) i da  je godišnje tečenje reke u okean 47.080 km3 (11.300 kubnih milja).[5]

Tako da starost okena može biti procenjena određivanjem koliko puno nikla teče u okean svake godine preko reka i tada proračunati koliko godina bi trebalo da se formira okeanski nikal do današnjeg nivoa. Rezultantska, maksimalna starost okeana je 6.500 godina (vidi tablu ispod). Ovisno o započinjujućem iznosu (i koliko je mnogo dodano putem Nojevog Potopa) starost može biti puno mlađa. Takođe, ovisi o tome da li je ikoji nikal izgubljen iz okeana (koji ćemo uzeti u obzir kasnije) i drugih faktora.

Tablica proračuna starosti
Oticanje reke u okean 47.080 km3 po godini
Konc. Ni u rekama 1 µg/litra
Ni koji se unosi u okeane 47.080 metričkih tona po godini
Zapremina okeana 1.338 miliona km3
Konc. Ni u okeanima 0,228 µg/litra
Ni u okeanu 305 miliona metričkih tona
Vreme potrebno da se akumilira Ni u okeanima na sadašnjoj neidustrijaliziranoj brzini uticanja 6.480 godina
Čvorići na okeanskom dnu 500 milijardi metričkih tona
Ni u čvorićima 1,25%
Ni u čvorićima 6.25 milijardi metričkih tona
Vreme potrebno za akumulaciju Ni u čvorićima na sadašnjoj neindustrijaliziranoj brzini uticanja 133.000 godina

Da bi se održali zdravi okeani, UK je postavilo gornju ekološku granicu koncentracije nikla u koncentraciji od 30 PPB.[6] Ovu granicu bi dostigao sa sadašnjim ulaskom u samo 850.000 godina. Ovo sugeriše da okeani ne mogu biti stariji od milion godina bez pojave nikalske toksičnosti i uticaja na pomorski život.

Gubitak nikla iz okeana

Gornji propračuni pretpostavljaju da nikal nije bio umanjivan iz okeana. Pretpostavka nije u potpunosti tačna. Na morskom dnu grumeni metala su nađeni, nazvani manganski čvorići, koji se sastoje većinom od mangana i željeza. Takođe, oni sadrži i druge minerale uključujući nikal. Analize čvorića pokazuju da oni sadrže između 1,25 i 1,5 % nikla i procenjeno je da postoji oko 500 milijardi metričkih tona ovih čvorića na morskom dnu.[7] Stoga, postavlja se pitanje koliko mnogo godina bi reke trebale da teku, ako je sav nikal otišao u ove čvoriće umesto u okean? Odgovor je maksimalno 133.000 godina (vidi tablicu). Stoga, iako ovi čvorići sadrže mnogo nikla, nije dovoljno da spreče da more  postane toksično preko nekoliko miliona godina.

Da li je moguće da nikal završava negde drugde? Geolozi stare zemlje tvrde da tektonske ploče u toku „geološkog vremena“ bi nosile sedimente morskog dna u subdukcijske zone i dole unutar mantl. Tako da nikal može biti otklonjen iz okeanske okoline. Međutim, prihvaćeno doba okeanskog dna koji je subduciran nije veće od 200 miliona godina.[8] Ovo je očito dovoljno brzo da otkloni nikal u čvorićima iz morskog dna u usporedbi nikla koji teče u okeane. Tako da nivo nikla u okeanu ukazuje na veoma mlad okean i stoga, mladu Zemlju. Iako je nikal pronađen na okeanskom dnu u čvorićima, nije dovoljno da suprotstavi toksične nakupine u morskoj vodi. Dalje, subdukcija nikla iz okeanskog dna nije dovoljno brzo da otkloni prihvatljivi nivo nikla. Stoga, iz analize, mi smo ostavljeni da zaključimo da su okeani zaista mladi.

Shvatite da je ova procena starosti kao i sve takve procene starosti zasnovana na pretpostakama oko toga šta se desilo u prošlosti. Mi možemo napraviti pažljiva merenja i promatranja u sadašnjosti. Međutim, mi nemamo pristup prošlosti i ne možemo napraviti merenja i promatranja potrebnih faktora kojih trebamo. Stoga, mi smo ograničeni na spekulaciju. Bez obzira koliko faktora mi uzmemo u obzir i koliko mnogo proračuna napravimo, uvek postoji mogućnosti da se nešto drugo dešava o čemu nismo ni svesni i što će uticati na našu izračunatu dob.

Kubni centimetar nikla pored nikalskog čvorića stvorenog rafiniranim procesom stvaranja nikla

Šta ovo znači

Stoga, je bitno shvatiti da mi ne nastojimo da ovde „dokažemo“ starost. Nego, starost zemlje je dokazana istorijskim izveštajem očevidca u Svetom Pismu.[9] Nasuprot tome, ideja milijardi godina je izvedena iz evolucionističke pretpostavke uniformitarianizma. To jest, oni pretpostavljaju da nije bilo posebnog stvaranja ili globalnog potopa, tako da su sadašnji geološki procesi dovoljni da objasne prošlost.

Nikal u okeanu je jedan od mnogih primera gde su vlastite evolucionističke, uniformitariarne pretpostavke dovoljne da naruše njihovo verovanje velike starosti.[10]

Boja različitih Ni(II) kompleksa u vodenoj otopini. Od levog ka desnom (Ni(NH3)6)2+, (NiCl4)2-, (Ni(H2O)6)2+

[1] Sarfati, J., Salty seas: Evidence for a young earth, Creation 21(1):16–17, 1998; creation.com/salty.

[2] Austin, S.A., and Humphreys, D.R., The sea’s missing salt: a dilemma for evolutionists, Proceedings of the Second International Conference on Creationism, Vol. II, pp. 17–33, 1990.

[3] Da budemo precizniji, µg/litra (mikrogrami po litri) koji je korišten u proračunu, ali PBS je veoma blizu. Izvor: WHO Europe, Air Quality Guidelines for Europe, Second Edition, Chapter 6.10 Nickel, p. 162, 2000; euro.who.int.

[4] Baralkiewicz, B., and Siepak, J., Chromium, nickel and cobalt in environmental samples and existing legal norms, Polish Journal of Environmental Studies 8(4):201–208, 1999; pjoes.com.

[5] Shiklomanov, I., World fresh water resources: in: Gleick, P.H., (ed.), Water in Crisis: A Guide to the World’s Fresh Water Resources, Oxford University Press, New York, 1993; cited in water.usgs.gov/edu/earthwherewater.html, accessed 23 November 2015.

[6] Cole, S., Codling, I.D., Parr, W., and Zabel, T., Guidelines for Managing Water Quality Impacts within UK European Marine Sites: Appendix B, Nickel, WRc Swindon, p. 186, 1999.

[7] Parada, J., Feng, X., Hauerhof, E., Suzuki, R., Abubakar, U., The deep sea energy park: Harvesting hydrothermal energy for seabed exploration, The LRET Collegium 2012 Series, Vol. 3, University of Southampton, p. 8, 2012.

[8] Luyendyk, B.P., Oceanic crust, Encyclopaedia Britannica, britannica.com/science/oceanic-crust, accessed 3 December 2015.

[9] Cosner, L., How does the Bible teach 6,000 years? Creation 35(1):54–55; creation.com/6000-years.

[10] Batten, D., Age of the earth: 101 evidences for a young age of the earth and the universe, creation.com/age, 4 June 2009.

Preveo Živko Vukosavljević