Људи су квалитативно другачији од животиња

0
106

У биологији се сви организми класификују хијерархијски, у таксономске категорије. Због увреженог еволуционистичког веровања у заједничко порекло свих живих бића, хијерархијска таксономија се принудно примењује на сва жива бића, укључујући и човека. Чак и ако се усудимо да размотримо могућност да људи нису примати, еволуционистичка наука нас тера да сврстамо људе међу примате,  а порекло примата је међу сисарима, порекло сисара међу кичмењацима, а порекло кичмењака у животињском царству. Другим речима, наука насилно проглашава људе животињама, сисарима и приматима, служећи се еволуционистичком таксономијом. Еволуционисти често употребљавају следећу фразу “ми и друге животиње” указујући на своје веровање у еволуцију човека од животињских предака. Овде ће бити представљени многи аргументи који упућују на закључак да је сврставање човека међу животиње и примате, научно погрешно. Сличност не може бити доказ заједничког порекла. Сличности између људи и животиња не следе слику коју бисмо очекивали од еволуције. Уместо тога, особине типичне за људе, као нпр. способност говора, усправан ход, изградња насеља итд., су расуте широм животињског царства, указујући на стварање онако како је описано у Књизи постања.                                        

   Прво што треба да знамо је да је таксономију изумео креациониста, Карл Лине, са намером не да прикаже еволутивну везу међу врстама, него да проучава уређеност засновану на сличностима независно створених врста. Касније су еволуционисти присвојили таксономију, модификујући принцип класификације створених врста, у тврдњу да је та сличностt производ заједничког еволутивног порекла различитих врста. Та тврдња никада није научно доказана. Ако је тотални трансформизам погрешан концепт, онда нас сличност између сисара и људи, или сличност између човеколиких мајмуна и људи, не приморава на закључак да смо ми животиње или мајмуни. Листа која следи није коначна и може у многоме бити допуњена. Циљ текста који следи  је да илуструје разлике између људи и животиња.

Физичке и физиолошке особине: 1.) Величина мозга и развијеност неокортекса (сличност са делфинима, китовима и слоновима. Поседујемо мозак који је неупоредиво развијенији од било ког рецентног или изумрлог човеколиког мајмуна); 2.) Способност вокалне експресије путем речи и реченица (сличност са способностима папагаја. Мајмуни су у потпуности неспособни за вокализацију); 3.) Усправан ход (сличност са пингвинима. Примати су неспособни за трајан усправан ход); 4.) Редукована длакавост тела (сличност са воденим животињама); 5.) Коса и нокти код човека, за разлику од примата, морају да се секу; 6.) Способност плакања (искључиво људска особина – овај термин ће надаље у тексту бити означен скраћеницом и.љ.о.); 7.) Жене се рађају са хименом (химен постоји још код слонова, китова, хијена и коња, али не код примата); 8.) Знојење (људи се зноје много више од животиња, међу којима се једино коњ зноји много); 9.) Способност да се поцрвени од стида је и.љ.о. Сви људи црвене, али се то слабије види код тамнопутих популација. Вазодилатација и повишена температура коже лица се догађа код свих људи, али ни код једне животиње. 10.) Гени сирочићи (људи имају око 1000 гена који не постоје код човеколиких мајмуна. То је сувише велика разлика за претпостављену еволутивну дистанцу од само неколико милиона година) [1]; 11.) Регулација гена код човека је различита него код мајмуна [2]; 12.) Код људи је описано преко 4000 наследних обољења (много мањи број наследних обољења је запажен код животиња). 13.) Не-сезонска сексуална активност (и.љ.о.). 14.) Сунчање, пливање и излежавање на плажи (сличност са морским сисарима). 15.) Певање (слично птицама и неким китовима).

 

Нефизичке особине1.) Језик (слично медоносним пчелама и могуће неким делфинима и китовима); 2.) Разноврсност језика унутар исте врсте (и.љ.о.); 3.) Живот у изграђеним насељима (слично неким птицама и социјалним инсектима); 4.) Ношење одеће (и.љ.о.); 5.) Космополитанска распрострањеност (слично пацовима и бубашвабама, не мајмунима); 6.) Сахрањивање мртвих (и.љ.о.); 7.) Прављење гробља (сличност позната само код слонова). 8.) Коришћење календара (и.љ.о.); 9.) Записивање информација (и.љ.о.); 10.) Систем мера и мерење (слично медоносној пчели); 11.) Ратовање (слично социјалним инсектима); 12.) Припитомљавање и гајење животиња (слично неким врстама мрава); 13.) Такмичарски спортови (и.љ.о.); 14.) Уметност (слично птицама будоаркама); 15.) Друштвена и професионална специјализација (слично социјалним инсектима); 16.) Активна производња хране (слично неким социјалним инсектима); 17.) Коришћење спољних извора енергије (слично зеленим биљкама); 18.) Образовни систем (слично медоносној пчели); 19.) Геноцидно понашање укључујући абортус (и.љ.о.); 20.) Мењање животне средине (слично дабровима); 21.) Медицина (и.љ.о.); 22. ) Масовна производња добара (слично медоносној пчели и неким мравима); 23.) Религија (и.љ.о.); 24.) Судство и правни систем (и.љ.о.). 25.) Коришћење шминке и украшавање (слично неким кљунорозима). 26.) Појам свемогућности и вечности (и.љ.о.); 27.) Размена добара (и.љ.о.); 28.) Иновације и прогрес (и.љ.о.); 29.) Оснивање држава и нација (и.љ.о.); 30.) Веровање у еволуцију (и.љ.о.).

Да закључимо, људи нису мајмуни, људи нису примати и људи уопште нису животиње. Људи деле многе сличности са животињским светом, али те сличности нису груписане на начин који бисмо очекивали од мајмуноликог еволутивног порекла. Сличности су расуте широм животињског царства и не могу имати заједничко еволутивно порекло. Многе јединствене људске особине, као на пример потребу за правдом и богослужењем, делимо искључиво са духовним бићима која су непозната науци али су описана у светим списима. Ова бића су анђели и Бог. Хришћански Бог је у једном тренутку историје одлучио да се отелотвори као људско биће и рођен је као беба Исус, месија и спаситељ човечанства. У својој јединственој материјалној форми, Господ Исус Христос је истовремено и човек и Бог. Али тиме што је постао човек, нема ништа са мајмунима и животињама. Хришћанство базирано на Библији, као и остале монотеистичке религије које исповедају специјално стварање врста, пружају најбоље објашњење људског порекла и људске природе. Теорија еволуције представља напад на људско достојанство и напад на Хришћанског Бога. Пошто теорија еволуције није базирана на научним чињеницама, треба да буде маргинализована у образовним системима хришћанских земаља.

Референце:

[1] Ruiz-Orera J, Hernandez-Rodriguez J, Chiva C, Sabidó E, Kondova I, Bontrop R, et al. (2015) Origins of De Novo Genes in Human and Chimpanzee. PLoS Genet 11(12): e1005721. https://doi.org/10.1371/journal.pgen.1005721

[2] American Society of Human Genetics. (2012, November 6). Humans, chimpanzees and monkeys share DNA but not gene regulatory mechanisms. ScienceDaily. Retrieved September 20, 2017 from www.sciencedaily.com/releases/2012/11/121106201124.htm

 

Др Томислав Терзин