Историјат контроверзе еволуција-креационизам у наставним програмима образовних система 19.-21. века

0
114

Све до 19. века велика већина научника су били хришћански верници који су заступали креационизам тј. стварање. Међу њима су велика имена као што су Лине, Пастер, Њутн, Паскал, Бојл, Фарадеј, Кеплер, Келвин, Ојлер, Лајбниц итд.итд. То значи да су тадашњи образовни системи заступали креационизам, а поменути великани науке су били и искрени верници који су често сматрали да им је хришћански дух управо и помогао у њиховом бављењу науком. Многи од њих су и засновали и осмислили нове научне дисциплине. Растакање библијско-хришћанског погледа на свет почиње са тзв. слободним француским мислиоцима 18. века, а у 19. веку нарочито са претечом Чарлса Дарвина, његовим имењаком Лајелом. Лајел је тај који је форсирањем униформистичке геологије утро пут  милијардама година тако неопходним натуралистичкој еволуционој хипотези коју су осмислили Дарвин и Валас, али је први стицајем одређених околности покупио сву славу. Дакле, овај шкотски геолог који је наставио рад његовог претходника из 18.века Џејмса Хатона није био по струци геолог већ адвокат, као што ни сам Дарвин није био биолог већ несуђени свештеник. Лајел је употребио све своје правничко-адвокатске способности убеђивања да истисне до тада владајући геолошки катастрофизам или, како га је сам називао, „Мојсијев систем“ јер је исти био компатибилан са свеопштим Потопом.  Деветнаести век је иначе век у коме су фосили и палеонтологија били јако популарни, а Дарвин је на броду Бигл имао у рукама управо популарне Лајелове Принципе геологије који су били од пресудног утицаја на њега иако му је професор Хенслоу сугерисао опрез приликом читања.

Објављивањем одмах разграбљених бестселера Постанка врста и Постанка човека почиње прави интелектуални рат између заступника Стварања и оних који заговарају спонтан, натуралистички настанак живог света, а поприште битке је пре свега образовни систем. Иако је сам Дарвин био агностик, његова хипотеза је дала атеистима/материјалистима снажан ветар у леђа, а уједно је одиграла кључни утицај на неколико интелектуалних авети 20. века које су однеле милионе живота-нацизам, комунизам, еугеника, екстремни секуларизам, дивља верзија капитализма, агресивни атеизам итд… Његови сарадници као што су Спенсер, Хаксли, Хекел и други врше агресивну пропаганду и ућуткују све оне који се супротстављају „новој науци“. Међутим, гласови савести се не могу потпуно ућуткати иако су до дана данашњег у мањини. О интелектуалним недостацима теорије еволуције су писали данас заборављени Агасиз, Овен, Флајшман, Виалетон, Рајнке, Караци, Флеминг, Мор итд. Два велика научника, румунски Николаe Паулеску, који је открио инсулин и Рејмонд Дамадијан, изумитељ магнетне резонанце не добијају Нобелову награду иако су је заслужили једино и искључиво због противљења дарвинизму.

          Прво познато суђење које се одиграло везано за контроверзу еволуција-креационизам је познато суђење Скоупс или, популарно названо, „мајмунско суђење“. Оно се одиграло 1925.године у држави Тенеси која иначе спада у државе тзв. библијског појаса тј. Bible belt, а оптужени је био наставник Скоупс који је тада осуђен и кажњен са 100 долара због кршења тзв. Батлеровог закона. Батлеров закон је наиме забрањивао предавање у државним школама оних хипотеза о настанку човека које су биле у супротности са библијским стварањем. Ова контроверза је свакако једна од најактуелнијих и она која изазива нарочито јаке емоције, када је у питању образовни систем САД. Може се слободно рећи да имамо жестоко интелектуално ратно поприште које траје све до дана данашњег и не назире му се примирје. Другу половину 20. века обележила су следећа суђења која су изазвала велико интересовање јавности. То су Еперсон против државе Арканзас из 1968 г., МекЛин такође против државе Арканзас из 1982 г., Сеграјвс против државе калифорнија из 1981.г., Едвардс против Агилара из 1987.г.,  Вебстер против Школског округа Њу Ленокс из 1990.г., Пелоца против Школског дистрикта Капистрано из 1994.,г., Фреилер против Тангипахоа парохијског школског одбора из 1997.г., ЛеВејк против Независног школског округа 656 2005.г. и Кицмилер против Школског округа Довер такође 2005.г. Ово су само најпознатија суђења, али локалних превирања у погледу ове теме је било много више. Занимљива је чињеница да је садашњи председник САД Доналд Трамп пре неколико месеци за реформатора тамошњег образовног система поставио једног од водећих креациониста-Џерија Фалвела млађег, декана креационистичког Универзитета Либерти у Вирџинији. Такође, ваља поменути и изузетан документарац Бена Штајна под називом Избачени( Expelled: No intelligence allowed), а који говори о интелектуалној инквизицији према заступницима Интелигентног дизајна у универзитетским круговима. Документарац је изазвао велику пажњу те је проглашен за један од 20 најгледанијих америчких документараца свих времена.

 

Треба нагласити да сем покрета креационизма који чине махом протестантски научници, али и поједини римокатолици, Јевреји и муслимани, постоји и покрет Интелигентног дизајна чији представници не заступају библијски став по питању Стварања већ говоре о Творцу чији конкретни идентитет не познају, али идентификују Његову егзистенцију. Еволуционистички кругови се труде да дисквалификују компетенцију и једних и других, али је чињеница да заступници оба покрета имају високе научне квалификације у разним областима. Неки од њих су позивани као сведоци или консултанти у погледу горенаведених суђења. Судски процеси везани за ову контроверзну тему нису ексклузивитет САД, напротив. Децембра 2006 .г. тада шеснаестогодишња руска ученица из Петерсбурга Марија Шрајбер је тужила државу сматрајући да су њена права ускраћена тиме што је обавезна да учи Дарвинову теорију, као и због ускраћености да се чују и друге тезе везане за настанак и развитак живог света. Адвокат јој је био њен отац, Кирил Шрајбер. Представници Руске Православне Цркве су је подржали, у име Петербуршке Епархије овим случајем се бавио протојереј Артемиј Скрипкин. Августа 2014. г. градоначелник главног града руске области Татарстана Иљсур Метшин јавно је иступио против предавања дарвинизма у школама. Ваља напоменути да у братској нам Русији годинама постоји удружење Шестоднев које води протојереј Константин Буфејев, доктор минералогије. Други човек по значају у овом удружењу је до своје мученичке смрти био о.Данил Сисојев. Наиме, он је са 4 хица из пиштоља убијен новембра 2009.г.  и то усред храма у коме је служио, а убио га је маскирани нападач. Оцу Данилу су годинама претили поједини муслимански фундаменталисти, а сем ислама освртао се нарочито на секте и еволуционизам који је сматрао нарочито погубним. Удружење Шестоднев је у Переславлу организовало конференцију научника 4. маја 2011 г. под називом „Креационистичка наука данас“, а на којој су сем проте Константина учествовали о.Тимотеј Алферов који је сем што је свештеник и физичар по струци, Сергеј Вертјанов, Евдокимов, Колчурински, Атанов, Голубчиков итд. Снимак конференције је доступан на јутјубу.

У Турској је пре пар месеци донета одлука да се лекције о еволуцији одстране из школских уџбеника. Ово није прво превирање у овој географски блиској нам земљи, нпр. 1985. године министар образовања Вехби Динчерлер је увео лекције из креационизма у средње школе, а имам врло јак утисак да је и овај последњи потез владе мотивисан управо петицијом коју смо професор Радмило Рончевић и ја организовали у Србији и о чему ћу рећи пар речи нешто касније. У овој земљи је врло активно удружење Харун Јахја које води турски креациониста Аднан Октар. Тиражи њихових књига су велики, а сарађују са америчким Институтом за креационистичка истраживања.

У Румунији је 1998.г. унијатски свештеник Јоан Мојсин затражио од Министарства просвете да формира комисију која ће ревидирати уџбенике биологије да не би били у атеистичком духу. 2002.г. исто Министарство је дозволило уџбеник биологије који подржава креационизам. Ни братску Грчку није мимоишла ова тематика па је Хришћанско удружење научника које је основало православно братство Зое издало Декларацију истоименог удружења. Ова Декларација је антиматеријалистичка, антидарвинистичка, а уједно иступа и против фројдизма. У Немачкој је врло активно креационистичко удружење Реч и Знање(Wort und Wissen ), a документарни филм телевизије Арте под називом „Постање против Дарвина“ се бавио предавањем креационизма у школама у граду Гизену, покрајина Хесе. Министарка те области задужена за просвету, Карин Волф изјаснила се за мултидисциплинарни приступ овој тематици, тј. за предавање како еволуције, тако и креационизма.

У Италији је 2004.г. тадашња министарка просвете Летиција Морати покушала да спроведе реформу школског система форсирајући библијско стварање, али је због великог притиска морала да одустане од те намере. Занимљив је случај Јужне Кореје у којој је пораст креационизма можда и највећи у свету. Њихово удружење Корејска асоцијација за креационистичко истраживање има 1000 чланова, а од тога су око 500 доктора наука из разних области. Универзитет Мионгџи као саставни део програма има креационизам, а креационистички професори су на многим важним универзитетским положајима. Ово удружење је извршило притисак на државу те су лекције из еволуције биле одстрањене из програма. У Пољској је 2006.г. министар образовања Мирослав Оржеховски изјавио да је еволуција лаж која се учи у пољским школама. Тамо је врло активан креационистички римокатолички научник и политичар који је једно време био посланик парламента Европске уније, Маћеј Гиртих. Иначе, Европска унија је 2007.г. донела тзв. Резолуцију 1580 о опасности од креационизма у образовању чији назив говори сам по себи за шта се залаже. У Швајцарској је исте године кантон Берн почео са штампањем уџбеника који су промовисали паралелно предавање еволуције и креационизма али будном оку заступника дарвинизма то није промакло па су морали врло брзо да ревидирају исте те уџбенике. У Норвешкој је 1986 огромне реакције јавности изазвао тадашњи министар вера и просвете Кјел Магне Бондевик који је у уџбенике увео скептицизам наспрам теорије еволуције али је његов предлог убрзо повучен због, ваља погодити, притиска одређених структура. Занимљиво је да је у 2005.г. у Холандији изузетно јаке реакције појединих изазвао предлог тадашње министарке просвете Марије ван дер Хевен да се одржи академска дебата о еволуцији и интелигентном дизајну. Она је врло брзо морала да одустане од овог предлога што сведочи колико су заступници еволуционизма осетљиви чак и на јавну дебату, а камоли да говоримо о неким другим стварима као што је уплив критичких ставова у образовном систему. У суседној Хрватској, пре нешто више од годину дана је министар просвете Предраг Шустар, молекуларни биолог по професији, давао изјаве о томе да је питање теорије еволуције и даље отворено и да Бог може бити дизајнер света. Ово је изазвало буру реакција у јавности, а најагилнији је био интендант Хрватског народног казалишта Оливер Фрљић који је иронично најављивао спаљивање књига испред ове интитуције и то почевши од Дарвинових.

Навео сам неколико најзначајнијих примера у свету када је ова контроверза у питању. Што се Србије тиче сви се сећамо случаја министарке Љиљане Чолић која је убрзо по изношењу својих ставова смењена, а пре неколико месеци смо професор др Радмило Рончевић и ја поднели, заједно са још 164 потписника, петицију у којој нисмо предлагали избацивање дарвинизма из школа, већ увођење додатних лекција које износе критике истог на бази науке.. И тако конципирана изазвала је велики отпор појединих кругова. Српска јавност има начелно погрешно мњење да смо ми једина држава у којој се баве овом проблематиком, али горенаведене чињенице оповргавају тај став. Као православни хришћани ми треба да имамо зрео и одговоран став према друштвеним појавама, а васпитавање деце у школама свакако спада у најбитније од тих појава. Чврсто сам као православни свештеник убеђен да постоји јака узрочно-последична веза када су у питању дарвинистички концепт који уводи потпуни морални релативизам и начелна духовна дезоријантисаност која постоји код данашње омладине, а коју чак и благотворни утицај веронауке тешко може да заузда. Зато сматрам да нам ваља размишљати о овој теми.

Протонамесник Горан Живковић