Реакција професора Рончевића на текст др Владимира Глишина

0
103

У Културном додатку ,,Политике” 30. септембра  објављен је текст професора Владимира Глишина, молекуларног биолога под насловом: ,,Нуклеозоми – од археја преко сунђера до човека”. Глишин нас обавештава да се скоро дошло до ,,неочекивано изнененађујућег налаза, а то је да је тзв. паковање  ДНК у архејима слично паковању ДНК код много компликованијих организама” ( Да подсетим,  археје су микроби-прокариоти који у својим ћелијама немају једро). На основу овога налаза професор Глишин закључује  ( или преноси закључак извора из кога преноси податке о ,,изненађујућем налазу”) ,,да су археје наши најближи  живи рођаци који су први успели да ураде овако паковање свога генома”,  односно ,,наш најранији еволуциони предак” и да је оваково ,,паковање “ ДНК ,,био предуслов за еволуцију виших, компликованијих организама”. У даљем тексту Глишин  нејасно, за оне који добро не познају генетику и  молекуларну  биологију, износи   неке  детаље  везане  за геном човека, ДНК, настанaк и улогу  нуклеозма ( ,,ДНК се умотава око осам хистинских протеина стварајући тзв. нуклозоме” ) и настанак хромозама (,,нуклеозоми повезани са ДНК”) Следи закључак: ,,Стварно чудо природе, еволуције! Овај резултат онда указује да су археје прототип еукаритских нуклеозома, наши најдаљи рођаци”   (Да подсетим, еукариоте су организми који у својим ћелијама садрже једро у коме се налази геном). Поводом овога закључка Глишин поставља  питање: ,,Дабоме, остаје најинтереснтније питање, а то је како је  до тога уоште дошло “. Као правоверни неодарвиниста,  Глишин се не предаје пред  наведеним ,,чудима природе, еволуције” и храбри нас да ће се у будућим истраживањима  ,,у лабораторијским условима поновити оно што је пре неколико милијарди година природа учинила уживо”.  На крају, Глишин нас упознаје са још једним научним открићем ,,да и вишећелијски организми тако удаљени једни од других , као што су сунђери и људи, користе исте врло сложене гeнске механизме. Нуклеозоми су, дакле, један од наших заједничких именитеља створених током еволуције”.

Закључци професора Глишина нису засновани на научним чињеницама већ на вери у коју верује. Постојање нуклеозома код археја показује само мозаичност природе и не може никако доказати порекло еукариота.  Глишин, као и сви неодарвинисти,  заборавља или га се не тичу ,,ситнице” без којих су наведана  чуда  немогућа. За настанак тих  чуда, која јесу чуда,  потребна су још много већа чуда:  ДНК, огромни запис у ДНК, протеини, ћелија, ћелијске органeле, фантастична синхронизација и расподела ,,посла “ међу органелама  и много што-шта.  Наука не зна ништа о томе како је све то настало. За настанак  живота потребне су аминокиселине и протеини.Наука не може да објасни како су настали бројни разноврсни протеини са бројним разноврсним функцијама без којих нема живота. Да подсетим, бактерије имају око 5000  различитих протеина, а човек близу милион. Да би настао протеин колаген, неопходно је да се, по строго одређеном редоследу, спонтано споји 1055 аминокиселина. Како је то могуће? Како је настала ДНК, почетак и покретач живита, како је настала жива ћелија, жиовот? И хиљаде питања о настанку и развитку живота на које наука нема одговора. Уместо научних одговора еволуционисти користе квазинаучне спекулације. Хистински протеини, неопходни за настанак нуклеозома, о чему пише Глишин, стварају  се, као и остали протеини, у рибозомима ( који се налазе и у прокариотским и еукариотским ћелијама).  Да би настао рибозом, неопходан је живот,   потребна је ћелија. Дакле, настанак и развитак живота је за човека необјшњив, зачарани круг, circulis vitiosus.

 

Глишин, као доказ еволуције живота, наводи да и удаљени вишећелијски организми користе исте сложене генетске механизме.  Да, и генетски код је исти код скоро свих живих бића, није еволуирао. То, са аспекта генетике, упућује да је живот створен a не да је настао спонтано еволуциом. Невероватно је да еволуционисти тврде да знају све како је спонтано настао живот а да,  и поред најмодeрнијих лабораторија и могућности симулирања животних и сваких других услова, нисмо у стању да произведемо ни најпростију живу ћелију.

Hic Rhodus, hic salta!        

 

Др Радмило Рончевић

Политика, 7. октобар 2017