Случај против Дарвина(1)

0
172

Да ли Дарвинова теорија дотиче наше животе?

Случај против Дарвина? Јесте ли луди? Сви знају да је еволуција доказани факат – као и закон гравитације!“ Овако многи људи реагују кад им се саопшти да данас постоје јаки аргументи против Дарвинове теорије о еволуцији. У ствари, таква реакција је врло разумљива. Тако сам и сам некада реаговао. На крају, та теорија се већ толико година предаје по школама и универзитетима да многи прихватају њену истинитост као готову ствар.

Међутим, последњих година расте број научних доказа који ову теорију оспоравају. To је и предмет ове књиге, писане лако разумљивим језиком.

Али пре него што кренемо напред, вероватно би претходно требало да се позабавимо једним другим питањем: зашто би просечна особа уопште требало да се занима за еволуцију? Зар све то није само „гомила података из области науке и биологије“?

Један од разлога због којих је важно бити упознат са дарвинизмом лежи у његовим далекосежним друштвеним последицама. До деветнаестог века, на Западу је владало скоро универзално схватање да је Бог створио свет и човека. Структура друштва је била у великој мери изграђена на вредностима из Библије.

Дарвинова теорија је тврдила нешто драматично другачије: да човек није створен од Bo­ra већ да је еволуирао од мајмуноликих предака, и да сам живот није створио Бог већ да је настао тако што су се одговарајуће хемикалије случајно спојиле у древном океану. После појаве Порекла врста 1859. године, Дарвинове замисли су почеле да потискују религиозне све док теорија еволуције није однела коначну превласт.

Наравно, постоје и људи који настоје да своја религиозна веровања некако уклопе у шему еволуције – говорећи ствари попут: „Па можда је Бог створио живот путем случаја и еволуције.“ Међутим, за многе је Дарвинова теорија потпуно потиснула Бога – Он више није релевантан или чак ни не постоји. Џулијан Хаксли, један од водећих заговорника еволуције у двадесетом веку, изјавио је да је „Дарвинизам уклонио целу идеју Бога као творца организама изван поља рационалне дискусије.“1 Тако cy и многи други гледали на ствар. Дакле, еволуција је произвела велики број атеиста – укључујући и неке познате људе.

Совјетски диктатор Јосиф Стаљин убио је милионе људи. У Москви је 1940. године објављена књига под насловом Прекретнице у Стаљиновом животу. У њој се наводи следеће:

Већ као врло млад, још док је био ученик у верској школи, друг Стаљин је развио критички ум и револуционарни сензибилитет. Почео је да чита Дарвина и постао је атеиста.

Г. Глурђидзе, Стаљинов друг из детињства, сећа се:

  • Почео сам да говорим о Богу, Јосиф ме је саслушао и, после тренутка ћутања, рече:
  • „Знаш, они нас варају, Бог не постоји…“
  • Био сам запањен тим речима. Никад пре тоганисам чуо ништа слично.
  • „Како можеш да причаш такве ствари, Co­co?“ узвикнуо сам.
  • „Позајмићу ти једну књигу да прочиташ; онаће ти показати да су свет и сва жива бића нешто сасвим друго од онога што замишљаш, ида је сва ова прича о Богу чиста бесмислица“ рече Јосиф.
  • „А која је то књига?“ упитах.
  • „Дарвин. Мораш да га прочиташ,“ рече ми Јосиф одлучно.

Карл Маркс је рекао: „Дарвинова књига је веома важна и служи ми као природно-научна основа за класну борбу кроз историју.“  Маркс је чак Дарвину послао отиске Капитала и понудио да му га посвети, али га је чувени природњак учтиво одбио, правдајући се да би то можда било неугодно за одређене чланове његове породице.

Можда ће се овде марксисти осећати посебно прозваним, па би можда требало да се на тренутак окренемо и ултракапиталистима. Ендру Карнеги. челични магнат, некада је важио за најбогатијег човека у Америци. Мада одгојен као хришћанин. постао је атеиста. Забележена је једна прича о томе како се Карнеги вратио у родну Шкотску, где се једном приликом хвалио својим великим богатством пред скупом сиромашних људи. „Наведите ми једну ствар.“ говорно је он, „коју је Бог могао да ми подари а коју сам за себе нисам могао да стекнем! Један старац из позадине му је одговорио : Па навешћу вам једну ствар коју је могао да вам подари, господине Карнеги – осећај зa скромност.“

Како је Карнеги постао атеиста? У својој аутотобиографији написао је следеће:

Када сам заједно са још три-четири другара запао у фазу сумње у теологију и натприродни елемент, дабоме и целу шему спасења кроз посредно искупљење и целу конструкцију која је на томе саграђена, имао сам срећу да наиђем на дела Дарвина и Спенсера… Сећам се светлости која ме је преплавила, и како је све затим постало јасно. He само да сам се ослободио теологије и натприродног, већ сам пронашао и истину еволуције.

Адолф Хитлер је особа која наилази на скоро универзалну осуду. Док се за Маркса „борба за опстанак“ водила међу класама, за Хитлера се она водила међу расама, и он је кренуо да развије једну „господарску расу“. Да ли је, међутим, та идеја његов изум? Поднаслов Порекла врста гласио је: Опстанак фаворизованих раса у борби за живот. И, мада је Дарвин то стављао у контекст животињског света, само мали логички корак је био потребан да би се теза проширила и на људске pace. Ha свој поремећени начин, Хитлер је испуњавао једно Дарвиново предвиђање, изнето у његовом делу, Порекло човека:

У неком будућем времену, не толико далеком мерено вековима, цивилизоване pace ће скоро извесно истребити и заменити дивље pace у целом свету… Онда ће разлика између човека и његових најближих сродника бити још већа, пошто ће се мерити између човека, надамо се још цивилизованијег од садашње беле pace, и мајмуна можда чак на нивоу бабуна, уместо између аустралијског Абориџана и гориле, као што је сада случај.

Расизам је био веома раширен код водећих раних еволуциониста, међу којима је умногоме владало веровање да су људске pace засебно еволуирале. Британац Томас Хаксли, чије свесрдно залагање за еволуцију му је донело надимак „Дарвинов булдог“, написао је:

Може бити потпуно тачно да су неки црнци бољи од неких белаца; међутим, ниједан разуман човек који је упознат са чињеницама не верује да је просечни негроид равноправан, а камоли супериоран. у односу на белог човека. А, ако је ово тачно. онда је једноставно непојмљиво, чак и кад би све његове стеге биле уклоњене и кад би наш рођак са испупченом вилицом добио равнопразну шансу, без повластица и без угњетавања могао успешно да се носи са својим ривалом већег мозга и мање вилице у такмичењу које би се водило мислима а не угризима Највиша места на цивилизацијској лествици остаће изван дохвата наших тамнопутих рођака…

Дарвин је написао у Пореклу човека да „слабији чланови цивилизованих друштава продужавају своју врсту. Нико ко се бави парењем домаћих животиња не може имати никакве сумње да је тако нешто веома штетно за људску расу. Осим кад се ради о самом човеку, тешко да постоји таква незналица која би дозволила својим најгорим животињама да се паре.“‘ Дарвинов син Леонард постао је председник Британског друштва за образовање о еугеници – тј. о трансформацији човечанства путем селективног парења. Немачки филозоф Фридрих Ниче, поборник идеје о „натчовеку“ и господарској раси, означио је Дарвина као једног од три највећа човека деветнаестог века. Зоолог Ернст Хекел, човек који је вероватно највише учинио на пољу популаризације дарвинизма у Немачкој, написао је 1904. године:

Ментални живот дивљака уздиже се само мало изнад менталног живота виших сисара а посебно мајмуна, са којима су они генеалошки повезани… Њихова се интелигенција креће у веома суженим оквирима, и тешко да се о њиховом разуму може говорити више (или мање) него о разуму интелигентнијих животиња… Ове ниже pace (попут Веда или аустралијских црнаца) психолошки су ближе сисарима (мајмунима или псима) него цивилизованим Европљанима; ми, дакле, морамо њихове животе да означимо једном сасвим другачијом вредношћу.8

Дакле, није Хитлер изумитељ свог убилачког расизма – такве идеје су се кувале у Немачкој још у време његове младости, и лако се може показати да њихови корени леже у Дарвину. Како је приметио немачки филозоф Ерих Фром: „Ако је Хитлер веровао у било шта, онда је веровао у законе еволуције, који су правдали и освештавали његова дела, а поготову његове окрутности.“ Сир Артур Кит, председник Британског удружења за унапређење науке, написао је четрдесетих година прошлог века: „Већ дуже време тврдим да је немачки Фирер еволуциониста: он свесно настоји да немачку праксу усклади са теоријом еволуције.“

Овим ни у ком случају не желим да сугеришем да су данашњи еволуционисти расисти; напротив, Чарлс Дарвин би се гнушао над Хитлеровим зверствима. Али се може рећи да је дарвинизам оставио свој траг на људском друштву. Ако су људи само животиње, онда су Стаљин и Хитлер имали повод да са њима тако и поступају, сабирајући их као стоку у железничке вагоне на путу за гулаге и концентрационе логоре.

Овле ће можда неки рећи: „Па добро, Стаљин, Маркс, Карнеги и Хитлер су људи прошлости, покојници. Какве то има везе са садашњицом. Тачно је да нико попут Стаљина или Хитлера није до сада владао, на пример, Америком. Амерички устав децентрализује моћ, тако да би било врло тешко успоставити такву врсту диктаторске власти.

 Међутим, вероватно се с разлогом може рећи да смо током протеклих неколико деценија у Америци у најмању руку доживели један морални пад. Неће се свако са овим сложити. Има их који сматрају да се морал не може дефинисати. С друге стране, свакако се може рећи да смо у скорије време доживели и извесна побољшања у земљи – на пример у областима технологије и појединих грађанских права. Међутим, ако погледамо, на пример, статистичке податке о употреби дроге, самоубиствима међу тинејџерима и стопи развода, видећемо показатеље опадања САД. Оно што се десило у Колумбајн гимназиј[1] било би незамисливо 1950-их година, када нико није могао да сања да ће икад бити потребно да се поставе детектори на улазима у школе.

У чему, дакле, лежи узрок америчког моралног пада? Многи би рекли, „Па, изгубили смо поштовање према традиционалним вредностима.“ У реду, али одакле потичу те „традиционалне вредности“? Оне највећим делом потичу из Библије, документа који је вековима служио као средишњи водич западне културе.

Значи, било би прецизније питати: Зашто смо изгубили поштовање према Библији? Вероватно није претерано рећи да највећа одговорност за то лежи у распрострањеном учењу о Дарвиновој теорији еволуције као готовом „факту“. Како је Хаксли рекао, еволуција је уклонила Бога „изван поља рационалне дискусије“. A када Бог постане небитан, онда и Библија постаје небитна, заједно са моралним вредностима које она садржи.

Наш циљ у изношењу ове тврдње није да „људима натурамо Библију“, него да једноставно истакнемо да је религија традиционално играла важну улогу у америчком друштвеном животу, а да је еволуција носила са собом тенденцију негирања те улоге, уз ионако моћан утицај који је већ вршила.

Некада сам се питао зашто је Америка доживела тако велику трансформацију током шездесетих голина прошлог века. Један од факата лежи и у чињеници да учење о еволуцији није било посебно наглашено у америчким државним школама пре тога. Међутим, 1959. године на стогодишњицу објављивања Порекла врста  Национална фондација за науку, која је агенција америчке владе, доделила је 7 милиона долара за тзв. Студију о наставном програму из биолошких наука, из којег су се потом . “ средњошколски уџбеници из биологије су изразито фаворизовали еволуцију. У међувремену је Врховни суд САД донео одлуку по којој је молитва у школи проглашена противуставном (а да је претходно била уставна током читавог једног и по века). Од тада су ученици у државним школама почели скоро искључиво да уче еволуционо гледиште – тј. да је човек само животиња.

Лично нисам одгојен у религиозном духу, a још кад су ме убедили у „факат“ о еволуцији, вера више није имала никаквих изгледа код мене – постао сам тврдокорни атеиста. Ето разлога зашто је моја генерација тзв. беби-бума тако лако прихватила еволуцију. Тинејџери ионако нису исувише заинтересовани за морална питања – а сад им још и професор говори да је Библија само застарели мит. To је за нас значило да су и Десет божијих заповести само мит. Могли смо, дакле, сами да кројимо своја правила! Бунтовним тинејџерима није било тешко да такву поруку прихвате.

Е.О. Вилсон, професор са Харварда, пише: „Као и многи други из Алабаме, био сам поново рођени хришћанин. Са петнаест година сам се приклонио Јужној баптистичкој цркви са великим жаром и занимањем за фундаменталистичку религију; међутим, напустио сам је у својој седамнаестој години, кад сам стигао на Универзитет у Алабами и чуо о теорији еволуције“. Ово је прилично сажет опис онога што је задесило беби-бум генерацију.

Вил Дурант, аутор Приче о цивилизацији, био је један од водећих историчара нашег доба. Кратко време пре смрти, рекао је: „Нудећи еволуцију уместо Бога као узрочника историје, Дарвин је уклонио теолошку основу моралног кодекса хришћанског света. А морални кодекс који не садржи страх од Бога је врло климав. И то је стање у којем се сада налазимо“.

Знам да се неће свако сложити са овим закључком. али се надам да смо изнели разуман аргумент да је учење о Дарвиновој теорији као готовом факту проузроковало неке озбиљне друштвене последице. Неки ће питати: „Али ви свакако не заступате гледиште да теорију еволуције треба нападати само због тога?“ Наравно да не. Ако је Дарвинова теорија тачна, треба је оставити на миру.

Међутим, озбиљна наука сада показује да је Дарвинова теорија погрешна. To је смела тврлња. Одговор дарвинисте би могао да гласи нешто попут: „Положи новац тамо где су ти речи!“ Хајде да то и учинимо.