УПЕРИ ПРСТ!

0
442

Откуда проблеми? Зашто се наш народ вечито не помера са места? Зашто свештеници моје Цркве нису савршени? Зашто су политичари корумпирани, и по правилу причају једно пре, а друго после избора? Зашто далтониста не распознаје боје? Зашто мачке урлају у фебруару?

Низ свакако можемо до унедоглед наставити, међутим за наш опит ће бити довољно и ово. Текст, по својој дефиницији, није интерактиван, јер ви га читате, а ја сам ко зна где. Међутим, хајде да немогуће учинимо могућим. Или, барем да пробамо. Желим да сада, молим вас, уперите прст у себе. Да себе, тим покретом, означите. Јесте ли урадили? Хајде, битно је! Добро… можете спустити прст. Касније ћемо се вратити и на то.

Претресимо најпре феномен проблема. Својом свешћу ми их региструјемо, а затим покушавамо својим разумом да их разрешимо. За неке једноставно немамо рационалних решења, те се онда и миримо са тим. Е, зато су нам политичари такви какви су. Једноставно, наш мозак нам говори да ту грешку ми не можемо исправити. И, ми се онда миримо са тим. Једноставно, зар не? Можда болно, али ипак једноставно. Иста је ствар и са далтонистима, као и са мачкама у фебруару. Дакле, та „велика“ питања нису за наше „мале“ мозгове, те се зато и окрећемо оним недоумицама које можемо разрешити. На пример, хоћемо ли купити „Колгејт“ или „Колинос“; „Алкател“ или „Самсунг“; „Хонду“ или „Рено“, док се за нека питања решења једноставно намећу по себи, и ми већ знамо да ћемо ове недеље купити „Ленор“, пошто је на акцији. И, количине су ограничене! Свакако, да ћемо траг људскости, одржати својим правом гласа, да би све то кулминирало, заправо било заокружено, једним националним догађајем, односно сусретом Бајерна из Минхена и Фенербахчеа из Инстамбула.

 

Покажите оним прстом поново на себе. Држите малко руку у том положају. Важно је за закључак. Тако, тако… хвала, можете сада спустити руку.

Не, нећемо још доћи до закључка, али смо близу. Обећавам. Елем, наши „мали“ мозгови не решавају „велике“ проблеме, па макар то били и наши проблеми, и ми смо се већ навикли да живимо са тим. Имамо о чему битном и да размишљамо. Наиме, појавио се бренд „Леново“. Ко га има? Какав је? Одакле је? А, изгледа да ће и Манчестар изаћи на мегдан Реалу. Да, то су већ важне ствари!

Исус Христос, претпостављам да сте чули за дотичног господина, изјавио је да је Царство небеско у нама. А, онда је отишао и корак даље, те је рекао да смо ми светлост свету, со свету. Дакле, не да би ми требали, или морали то да будемо, већ да то јесмо! Али, ко смо то „ми“? Е, сада, да би правилно схватили на које „нас“ је мислио Исус Христос, потребно је да се сетимо где смо уперили свој прст када смо њиме показивали на себе. Урадите то још једном, чисто да се подсетите, али и да будете сведоци те ужасне грешке, коју као људи чинимо, па нам је заиста нејасно на које „нас“ је мислио Исус Христос, као и који су то „ми“?

Да, ви свој прст нисте ставили на слепоочницу, или у правцу своје лобање, већ сте га усмерили ка свом срцу, ка својим грудима. Видите ли где је грешка? Не? Хајдемо онда да поново претресемо феномен проблема, али и адресовања тих великих речи Господа нашег Исуса Христа! Корен свих проблема, свих недоумица, свих питања јесте мозак! Онај део тела, дакле, на који ви нисте уперили прст, када сам вас замолио да се тим покретом означите. Ипак, целокупни ваш живот бива диктиран правилима мозга. Не срца! Опет, Христос, говорећи о Царству и о соли, односно, светлости овом свету, говорио је људском срцу. Чак је и Мали принц исто закључио рекавши да очи (читај мозак) не могу да виде суштину, да се она само срцем може видети. А и наш опит сведочи управо то! Мислећи на себе, ви сте прстом указали на груди, на срце… на онај део нашег бића којем се Господ и обраћа. Ми то инстиктивно знамо, али наш мозак одлучује да ту просту истину заборавимо. Да нам буде превише детињаста, као што је и роман „Мали принц“ за децу. А, да ли је? Да ли је заиста та истина тако непотребна у овом мору чињеница и проблема који нас окружују? Да ли је употребљива? Исус Христос на то поручује: „Спознаћете истину и истина ће вас ослободити“! То је истина срца, и тада ће вам бити јасно све. И, ко смо то „ми“ и, на које „нас“ је мислио Исус Христос. И, где је, заправо, то Царство небеско, за које каже да је унутра, у нама.

Мислите о томе…

Јереј Др Угрин Поповић