ПАТРИОТИЗАМ?

0
899

Свима нама веома драга реч коју радо употребљавамо јер нас не кошта ништа. Ни на шта не обавезује. А ми тако волимо да будемо без обавеза. То је тренди! На тај начин и показујемо да идемо у корак са светом. Брак и деца јесу обавеза и зато ми имамо лек, тренди лек – развод и абортус. И што више лечимо себе тим лековима то јаче урламо – Косово је Србија. Нема везе што тамо нико ни не живи, нити би хтео, битно нам је да, након развода и абортуса, себе као ПАТРИОТЕ можемо да прикажемо тим урликом, који алкохолом заливамо. И, што су алкохолна испарења јача то је и наш патриотизам интензивнији јер – КОСОВО  је СРБИЈА!!!

Свакако да су нам други криви. Та свет нас мрзи, јасна је то ствар. Светска завера постоји и она је већ очигледна. Толико је очигледна да је заиста симптоматично то што нико ни не зна ко смо или где смо. Тај зли Запад је до те мере испрао мозак својим грађанима да они ни не знају где је Србија. Још мање Косово. Али нема везе, зато Русија зна ко смо, где смо и какви смо. Зна та прекрасна мајчица који је то народ старији од амебе и чије затирање је од посебне важности свим тим илуминатима, Ватиканским плаћеницима, ЦИА инструментима. Просто им се на лицу види да прате директиве Ујка Сема када се праве блесави и не знају где је – Србија. Еј, замисли… као не знају где смо, ко смо… Нема везе – САЗНАЋЕ!!! Руски нуклеарни програм ће им указати на то. И ми већ утешени можемо натегнути још једну чашицу за мајчицу Русију а након тога још две – за васкрслу Србију. Косово се подразумева у тој пијанци што рај обећава и ми сасвим утешени ни не морамо да размишљамо кога ћемо на тим територијама населити. Веровато оне који су разводом поништени или абортусима уништени… али нема везе – платиће тај зли Запад и за то! – и флаша је већ скоро празна, наш патриотизам тим сном малко истрошен. Треба нешто од тог духа сачувати и за сутра. Ипак, недеља је – радни је дан и ми морамо кренути на починак како би испунили те своје дневне обавезе док Русија не дође.

Недеља – радни дан, како само то патриотски звучи! Заиста не штедимо себе и радимо да изградимо свет који ће након руског нуклеарног погрома код нас тражити утеху. Тада ће сви знати где и шта је Србија. Но, до тада – ми радимо, ми пијемо и ми урламо – КОСОВО је СРБИЈА!!! Оне млакоње из ЕУ ни не схватају ту потребу за радом, код њих се недељом не ради. Сви мега и гига маркети су затворени, аутлет центри… све оно што код нас ради пуном паром! Ипак, не знају ти Западни мекушци шта су радне акције и како се из пепела диже горостас Балкана. За кога, до душе, нико није чуо али… ЧУЋЕ! Русија ће нам обезбедити то! Као на Берлинском конгресу што је… но, ретко ко је и чуо за тај самит великих сила тадашњице, или можда боље да напишем инвент, тако да родољубље и безгранично братство може да живи и да се алкохолом негује идаље. Јер, незаборавимо – пре Руско го*но него ли Америчку торту!!! Пошто ово прво јесте органско док је ово друго ГМО и наш народ зна за то! А и некако лакше шљивовица клизи након првог него ли што би након овог другог. Мислим, ГМО – ко је луд да уопште и проба то!?!

Недавно ми је један познаник, ЕУ мекушац у покушају, покушао да објасни која је разлика између Европског и овог нашег Руско-Српског патриотизма. Оно што сам прво уочио као мањкавост јесте одсуство алкохолних испарења и патриотских урлика. То тамо не постоји! Замислите само докле то иде када су они из ЕУ индоктринирали своје грађане да ови ни не желе да урлају док је Законом забрањено да се прегласно разговара у урбаним зонама након 22.00х. Да ли је бре могуће, чудио сам се у себи. Други пример му је био навијач који стоји на тротоару једне улице са другом, (глупаци тамо то зову штрасе а не улица) само зато јер је на семафору црвено за пешаке иако нема нигде никог. Трећи му је био ред за куповину ГСП карте иако нигде нема контролора. Након тих речи нисам могао да издржим! Пукао сам од смеха. Мислим, који идиоти купују карту иако могу за џабе да се возе. Грохотом сам изразио своје неслагање са тим поступком тих испраних мозгова и, пошто је тај ЕУ мекушац у покушају, ипак наше горе лист, сасвим отворено га упитао да ли је и он случајно купио карту и стојао на црвеном. Оборио је поглед и признао да јесте! Уххх… тај гадни Запад, платиће он за то што нас на такав начин отуђује од наше Богом установљене Традиције.

 

Да ипак има разлике, иако се озбиљно приближавамо таквом мекушастом начину живљења, пластично ми је описао у догађају који га је сневеселио након што је прешао Мађарско-Србску границу. Е, да… код њих границе ни не постоје! Замислите тај идиотизам!?! Чим пређете Мађарску границу без заустављања можете отићи и до Мадрида, Виене, Берлина… где год. Колико су недотупавни само а не схватају да ће их то коштати. И то скупо! Но, вратимо се примеру. Дакле, тај мој ЕУ мекушац у покушају, након преласка границе, после неких 100 км је стао на једну пумпу. Морао је до тоалета. Када је ушао, није могао да верује. Све је као у тој проклетој ЕУ! Исти сервилни осмеси продаваца, чак су и неки људи иза њега мумлали неки не-Србски језик, тако да се он обрадовао утиском да његова Земља ипак иде трагом ЕУ тенденција. А онда је схватио да је у питању само шминка! Да народ који је старији од амебе ипак се неће одрећи тако лако свог начина живљења. И поред свега тога што личи и што се мора јер – Русија ускоро долази. И ми знамо то! То чекамо и томе се радујемо. Дакле, ушао је у тоалет. Ту је видео прва сумњива одударања од ЕУ тоалета. Некако је другачија енергија, како год. У сваком случају, он се одлучи за четврту кабину и ту га је сачекало прво изненађење. Први показатељ да је све оно до тада ипак била само шминка. Маска, док Русија не дође! Водокотлић је био причвршћен неким конопцем – прича он – док се вода пушта повлачењем једног другог канапа који је био обешен око самог отвора тог водокотлића. Свакако да је ретко ко употребљавао ту вешту иновацију тако да је окружење те тоалетне ложе било прожето јаким испарењима амонијака, алијас – пишаћке. Неки се нису ни трудили толико да потрефе шољу тако да је и сам под био посут мокраћом која је неподношљиво заударала и, мешајући се са мирисом средства за освеживање простора, допринела оном првом утиску који је тај мој ЕУ мекушац осетио када је крочио у Србски WC! Да, доста више о тим тоалетима. Почињем и да пишем као што он говори. Видите како је тај зли Запад подао и гадан у свом утицају на нас просечне држављане Србије?!? Углавном, након што је повукао воду уследило је ново изненађење за тог ЕУ мекушца пошто је вода из водокотлића јурнула ка његовим панталонама. Е, хеј, па нисмо ни ми блесави што не повлачимо воду – ликовао сам у себи. Свакако да је опрао руке и нормално да убруса, папирнатог свакако, није ни било тако да се он одлучио да осуши руке испод апарата који није радио. Мислим, од тог апарата се ни није очекивало да ради – рече он – личио је на тостер али ипак сам морао покушати. У међувремену, врата на која је ушао су се малко притворила и он је угледао призор. Призор који је као зелени Хулк разбио у парампарчад све његове илузије о нашим вајним интеграцијама. Угледао је ПИСОАР!!! Свакако, прича за себе би била, шта ради писоар код врата, пошто би евентуално отварање истих, док би неко тада уринирао, уродило не малом непријатношћу. Но, манимо се сада цепидлачења. Дакле, угледао је писоар. И шта је ту чудно – питао сам га – та нисмо јуче изашли из пећине. Да ли знаш бре ти, ЕУ мекушцу, да се на двору цара Душана јело златним есцајгом док су ти твоји ждерали рукама. Слично као што ми то данас радимо. Схваташ ли??? – подигао сам већ свој тон. Да, није ништа чудно у писоару – поче он – већ у томе да је неко у њему С*АО! Неко се ис*ао у писоар и сасвим комотно се након тога обрисао, папир одлажући на тај свој „минули рад“ како би и на тај начин учинио целу слику очигледнијом. Схваташ ли ти сада то? – упита ме, малко повишеног тона и ја сам већ тада одлучио да ћу да га пребијем али сам га ипак пустио да заврши са својим ишчуђавањима до краја. Не разумем – наставио је – поред четири тоалетних ложа да се неко одлучи за тај корак? То подразумева одређену дозу конспирације. Верујем да је имао благу тензију, па ма колико луд био, да ли ће неко ући. И, шта мислиш да је неко ушао и затекао га како се*е у писоар??? Замисли само то!!!

То је било последње што ми је тај ЕУ мекушац рекао. Пребио сам га као мачку. Издајник, ето то је. Након тога сам испратио Манчестар. Ипак је било из 1 у X. Јеби га! Но, макар ми је још пола „Манастирке“ преостало од синоћ. Већ се радујем сусрету са другарима. Идемо да газимо неке ГЕЈЕВЕ јер ипак – КОСОВО је СРБИЈА!!!

Мислите о томе…

 

Јереј Др Угрин Поповић