Živi fosili: moćan argument za stvaranje

0
429

Don Bejten intervju sa dr. Karl Vernerom, autorom Živih fosila (Evolucija: veliki eksperimet vol. 2)

Dr. Verner

Dr. Verner je diplomirao biologiju (suma cum laude) na Univerzitetu Mizuri. Doktorirao je medicinu sa 23 godine i deluje danas na području hitne medicine u St. Lui.

Dr. Verner je objasnio šta su živi fosili i zašto je postao toliko zainteresovan za njih prikupljajući fotografije ovih fosila u poslednji 14 godina: „Živi fosili su fosilizovane životinje i biljke koje izgledaju slične modernim organizmima. Postao sam zainteresovan za žive fosile kao alat za testiranje evolucije.“

„U osnovi postoje dva modela kako je život nastao: Evolucioni model predlaže da su se hemikalije sjedinile i formirale živu ćeliju pre gotovo četiri milijarde godina, i tada se to promenilo tokom dugog perioda vremena u sve ostale žive stvari. Primeri evolucione promene uključuju promenu dinosaurusa u pticu ili četvoronožnog kopnenog sisavca u kita. Drugi model stvaranje predlaže da je eksternalno, nadprirodno biće (Bog) stvorilo sve različite tipove životinja i biljaka odjednom i da su se ti organizmi malo promenili tokom vremena, kao varijacije u okviru osnovnog tipa.“

Korišćenje izraza „tip“ kod dr. Vernera je slično biblijskom korišćenu reči „rod“ u Postanju. Na primer, životinja se može promeniti, ali samo u okviru svoga roda, kao vuk u psa –  ne radikalne promene kao četvoronožni sisavac u kita1.

Dr. Verner nastavlja: „Živi fosili su mi omogućili jednostavan način da testiram evoluciju. Ako se evolucija nije desila (životinje se nisu bitno izmenile tokom vremena) i ako su sve životinje i biljke stvorene u jednom vremenu i živele zajedno (ljudi, dinosaurusi, drveće hrasta, ruže, mačke, vukovi itd.), tada bi se u slojevima stena sigurno mogli pronaći fosili barem nekih modernih životinja i modernih biljaka uz dinosauruse. Ja sam započeo da testiram ovu ideju bez ikakvog predznanja o bilo kojem modernom organizmu u slojevima stena. Moji rezultati (kao što su izloženi u knjizi i videu Živi fosili) su pokazali da su mnoge moderne životinje i biljke pronađene sa dinosurusima – mnogo više nego što sam ikada očekivao da ću naći.“

Dr. Verner i njegova žena Debi proputovali su preko 100.000 milja (160.000 km) i uslikali 60.000 fotografija dok su snimali televizijski dokumentarac Evolucija: veliki eksperiment (Epizoda 2. od serije, Živi fosili, otkriva tačno šta su pronašli.). Fokusirali su se na fosile pronađene u dinosaurus slojevima stene i usporedili ove fosile sa modernim životinjama i biljkama.

„Mi smo se orjentisali samo na fosile pronađene na lokalitetu iskopavanja dinosaurusa tako da naučnici koji podržavaju evoluciju ne bi mogli tvrditi da fosili koje smo gledali nisu „stari“. Sve fosile koje smo koristili za usporedbu su pronađeni u dinosaurus sloju stena (triasik, jurasik i kreatocena).“

Mnoge moderne životinje u dinosaurus steni!

Upitao sam Karla baš koliko je modernih tipova životinja pronašao u dinosaurus slojevima stene.

„Mi smo pronašli fosilizovane primerke od svih glavnih rezdela životinja beskičmenjaka koji žive danas uključujući: antropode (insekte, rakove itd.), školjke, bodljokošce (morska zvezda, morski krinovi, zmijače  itd.) korale, spužve i člankovite crve (gliste, morske crve).

„Kičmenjaci – životinje sa kičmom kao ribe, vodozemci, reptili, ptice i sisavci – takođe pokazuje ovaj slučaj.“

Moderne ptice, vodozemci i reptili

„Rušljoribe (ajkule i raže), košljoribe (jesetra, veselokljunka, losos, haringa, iverak i muljarica) i bezvilične ribe (slepulja i paklara) su sve nađene u dinosaurus slojevima i izgledaju isto kao i moderni oblici.

„Moderno-izgledajuće žabe i salamanderi su takođe pronađeni u lokalitetima iskopavanja dinosaurusa.

„Sve današnje reptilske grupe su pronađene u dinosaurus slojevima i oni izgledaju isto ili slično modernim oblicima: zmije (boa konstruktor), gušteri (kopneni gušteri, „leteći“ gušteri), kornjače (terrapene, trionychidae  ) i krokodiliani (aligatori, krokodili i gavijali).“

Moderne ptice

„Suprotno popularnom verovanju, moderni tipovi ptica su pronađeni, uključujući: papagaje, sove, pingvine, patke, gnjurce, albatrose, kormorane, šljuke, sabljarke, itd. Kada su naučnici koji podržavaju evoluciju objavili ovu informaciju tokom našeg TV intervjua izgledalo je kao da jedva mogu verovati šta govore pred kamerom.“

Dr. Viliam Klemens, U.K. Berkli, o modernim pticama koje su pronađene u kreatocen steni. (Klip iz Živi fosili DVD).

Sisavci

„Na lokalitetu iskopavanja dinosurusa naučnici su pronašli izumrle oblike sisavaca kao multituberkulate2 ali oni su takođe pronašli fosilizovane sisavce koji izgledaju kao veverice, oposumi, tasmanijski đavoli, ježevi, rovčice, dabrovi, primati i čudnovati kljunaš. Ne znam koliko su ovi sisasvci blizu modernim oblicima zato što nisam mogao da vidim većinu njih, čak i nakon što sam posetio toliko mnogo muzeja.“

„Mali broj je svestan velikog broja vrsta sisavaca pronađenih sa dinosaurusima. Paleontolozi su pronašli 432 vrste sisavaca u dinoaurus slojevima;3 gotovo koliko i vrsta dinosaurusa. Ovo uključuje gotovo 100 kompletnih skeleta sisavaca. Ali gde su ti fosili? Mi smo posetili 60 muzeja ali nismo videli nijedan kompletan skelet sisavca iz slojeva dinosaurusa prikazanih u bilo kojem od tih muzeja. Ovo je zapanjujuće. Takođe, smo videli samo nekolicinu nepotpunih skeleta/po jedne kosti od 432 vrste sisavaca pronađenih do sada. Zašto muzeji ne prikazuju ove sisavce i takođe fosile ptica?“

Mnoge moderne biljke u dinosaurus steni!

„U dinosaurus slojevima stena mi smo pronašli fosile iz svake glavne podele biljaka koje žive danas uključujući: cvetajuće biljke, ginkoe, šišarice, mahovinu, vaskularne mahovine, cikade i paprati. Opet, ako gledate ove fosile i usporedite ih sa modernim oblicima, ubrzo će te zaključiti da se biljke nisu izmenile. Fosilne sekvoje, magnolije, drenovi, topole, redvud, lokvanji, cikade, paprati, preslice itd.  su sve pronađene u iskopavanjima dinosaurusa.“

Da li bilo koji moderni oragnizmi nisu nađeni?

„Nisam pronašao sve fosile svakog organizma koji živi danas u sloju dinosaura, nego sam pronašao predstavničke primere iz svih glavnih životinjskih razdela koji žive danas i sve glavne podele biljaka koje žive danas. Idući jedan korak napred, sa ovim većim grupama, ja sam često nalazio predstavnike svih glavnih grupa ili klasa unutar razdela. Na primer, za bodljokošce (morska zvezda, morski jež,  itd.) sam pronašao fosile za sve glavne tipove da žive danas. Takođe sa insektima i krokodilijanima, itd. Nisam pronašao nijednog velikog sisavca.  Najveći sisar otkriven u sloju dinosaurusa do sada (težina živog) je 30 funti (13 kg). Bilo kako bilo, sa toliko mnogo živih fosila, biljaka i životinja, iz svih glavnih razdela i svih glavnih biljnih podela, ukazuju na stazis (nestašicu promene), a ne evoluciju. Takođe, treba da napomenem ako gledate na niz problema sa sistemom fosilnog sloja (geološki stub na način koji je predstavljen od geologa danas), nedostatak većih sisara može biti lako objašnjeno, ali ću ovo ostaviti za drugi put.“

Evoluciono pričanje bajke „nepotopljivo“?

Upitao sam dr. Vernera kako se evolucioni naučnici nose s ovim dokazom s obzirom na zapanjujuće pronalaske. Dr. Verner je objasnio: „Ako celim srcem veruješ u teoriju, ti ćeš uvek moći da održiš to verovanje – čak i u lice suprotnom dokazu – na taj način da dodaješ spašavajuću hipotezu teoriji. Na primer, ako naučnik veruje u evoluciju i vidi fosile koji izgledaju kao moderni organizmi u lokalitetima iskopavanja dinosaurusa on/ona može izmisliti novu hipotezu da „objasni“ žive fosile na ovaj način: „Da ja verujem da su se životinje mnogo izmenile kroz vreme (evolucija), ali neke životinje i biljke su se tako dobro adaptirale okolini da se nisu morale menjati. Tako da me ne muče nimalo svi ti živi fosili.“ Ova dodana hipoteza govori da neke životinje nisu evoluirale. Ali ako teorija može biti toliko fleksibilna, dodajući hipoteze koje predviđaju suprotno tvojoj glavnoj teoriji, niko ne može nikada pobiti treoriju. Teorija tada postaje nepotpopljiva, a nepotopljiva teorija nije nauka.“

Fosil morskog ježa

Moderni morski jež

Različita imena za iste životinje?

Karl je ispričao kako evolucioni naučnici daju fosilima različite imena rodova i vrsta iz živih oblika stvarajući iluziju evolucije: „Da vam dam primer. Naučnik je pronašao fosil morskog ježa u kratocena steni koji izgleda gotovo identično modernom ljubičasto, srcastom morskom ježu, ali su ga pripisali kompletno novom rodu (Holaster). Ako vidite stvorenje živo u okeanu prepoznaćete ga kao ljubičasto, srcastog morskog ježa (rod Spatangus). Različito ime predlaže da se morski ježevi promenili kroz vreme, ali ovo je dovitljivi „dokaz“ za evoluciju. Fosil izgleda isto kao današnji živi organizam.“ (Pogledaj fotografiju gore).

Evolucija pobijena?

Upitao sam dr. Vernera da li je ova studija pobila evoluciju.

„Postaje sve teže i teže za evolucioni model da opstane pred licem toliko velikog broja živih fosila. Dodajući i mnoge druge probleme sa evolucijom (fosilni zapis, poreklo života, problem geoloških slojeva, sličnosti nesrodnih životinja, itd.), možete deklarirati sa samopuzdanjem da jeste, teorija je gotova. Ako je nekoliko većih sisara nađeno u sloju dinosaurusa, treba biti završena čak i za okorele vernike u evoluciju, ali ljudi nastoje da odlaze u grob sa svojim teorijama koje su naučili na koledžu. Nova generacija može bolje gledati na sve to i pitati se „Šta im bi?“ „

  1. Sarfati, Dž., Varijacije i prirodna selekcija protiv evolucije, Pobijanje evolucije poglavlje 2; creation.com/rech2
  2. Oni su bili glodavcima-slični red sisavaca, nazvani po zubima (više redova kvrga ili čvorića, na njihovim kutnjacima).

3 Vidi Kilan-Jarovska, Z, Cifeli, R.L. i Luo, Z, X., Sisavci iz doba dinosaurusa: Poreklo, evolucija, i strukture, Kolumbia University Press, NJ, 2004.

Izvor: http://creation.com/werner-living-fossils

Preveo Živko Vukosavljević