О противречју између дарвинизма и неодарвинизма и православне догматичке веронауке

0
604

У «Православном богословском енциклопедијском речнику» пише: «Сам Дарвин био је присталица архебиозе — учења, по коме је органски живот настао у далеким геолошким епохама на природан начин путем  спорог преображаја неорганске материје у органску, а затим су једни организми настајали од других и спонтаног настанка у епохама које су следиле више није било, али се допуштало, да су првих 5 основних форми биле створене непосредно од Бога. » . Наведимо с тим у вези исказ познатог физичара и молекуларног биолога Џ. Бернала: «Усамљени молекул ДНК на пустињском жалу првобитног океана још је невероватнији, него Адам и Ева у Рајском врту» .

Многи Дарвинови следбеници, почевши од еволуционисте № 2 П. Тајера де Шардена, предлажући своје еволуционистичке теорије, претендовали су и претендују на то, да буду и да се зову «хришћански еволуционисти», «телеолошки еволуционисти», «православни еволюционисти». Многи од сличних приврженика теорије «божанске еволуције» брзи су да се и при помену Дарвина штите крсним знамењем и чак саме себе називају «антидарвинистима».

Међутим све, што су рекли Свети Оци и православни богослови баш о учењу Ч. Дарвина, с пуним правом може бити примењено и на теорију номогенезе Л.С. Берга , и на остала «неодарвинистичка» еволуционистичка учења, чијих се не мало варијанти појавило у XX веку. Ствар је у томе, да је осуда дарвинизма од стране учитеља Цркве била изречена не услед присутних појединачних научних грешака или нетачности у истраживачким закључцима, него услед антихришћанског принципа еволуционизма, положеног у темељ дарвиновске научне теорије.

У том контексту треба приметити, да се еволуционизам стварно не своди на дарвинизам, него представља читав спектар различних учења, слично латицама лепезе, више или мање блиских  једна другој а које имају исту спону у основи. Заправо «атеистички» и «теистички» еволуционизам разликују се само по томе, што први Бога не спомињу јер је то «излишно», а други за сваки ступањ еволуције неуморно говори, да је он настао «по вољи Божијој ». Бога као личносног Творца не знају ни дарвинисти, ни следбеници «телеолошког еволуционизма ».

Разилажења између различних еволуционистичких школа пре треба схватити у научно-методолошком смислу, него у принципијелном. У погледу духовног садржаја еволуционизам било ког усмерења противречи апостолском учењу и Никејско – Цариградском Символу вере. На тај начин, оцена коју су Свети Оци дали баш дарвинизму, с пуним првом може бити примењена и на било који други вид еволуционе теорије.

 

У закључку наведимо списак догматски значајних питања, која се различито решавају у еволуционој светопогледној концепцији дарвинизма и у православној догматици.

  1. Је ли постојао Адам као историјска личност, одговорна за лични поступак — преступ неиспуњења Божије заповести или први пад у грех? (Тако је писао пророк Божји Мојсије. Да ли ми верујемо у Духа Светога, «глаголавшаго пророки»?)
  2. Је ли Адам био створен од земног праха или некакве друге животињске врсте? Је ли први човек Адам уопште и имао каквих било «предака»? (Кључно питање библијске антропологије.)
  3. Је ли имао те исте «предке» Господ Исус Христос? Је ли Његово људско тело Јединосушно са телима других животиња? Је ли текла у његовим жилама крв Адамових «предака»? Чиме се, у тој вези, причешћујемо у тајни Свете Евхаристије? (Христологија, литургика, учење о тајанственом препостојању.)
  4. Је ли своју божанску крв Спаситељ пролио само за људе, или за другу твар? Је ли допустиво далеке Адамове «рођаке» кршћавати и причешћивати? (Сотериологија, учење о тајнама.)
  5. Је ли први човек Адам био створен као бесмртан? (Учење Катихизиса о спасењу од греха, проклетства и смрти.)
  6. Је ли Ева створена од Адамовог дела (ребра), или је она биће «друге крви»? (Кључно питање мариологије, које има везе с Непорочним Зачећем и Нетрулежним Христовим Рођењем.)
  7. Да ли је постојала смрт у природи до пада у грех Адама и Еве? (Христологија, сотериологија.)
  8. Јесу ли еволуирале једне врсте у друге, или су оне биле саздане на почетку по врстама њиховијем?(Треба ли сматрати Бога Творцем свега видљивог и невидљивог?)
  9. Треба ли буквално схватати родослов Исуса Христа од Адама, сагласно Јеванђељу по Луки (3 глава)? (Да нема у искривљавању тога родослова хуле на Господа, као на Сина Човјечијег?)
  10. Предстоји ли још свету постојање током милиона и милијардигодина, или треба ускоро очекивати Други Христов долазак? (Однос према Парусији, Суду и Животу будућега века.)
  11. Треба ли буквално схватати речи Символа вере: «Чају воскресенија мертвих»?
  12. Очекује ли човечанство у историјско еволуционој перспективи неки рај земаљски и благовање, царство «ноосфере»? У којој се мери буквално треба односити према очекивању доласка антихриста? (Однос према хилијазму.)

Сва побројана питања су од значаја у веронауци.

Са руског др Драгомир М. Давидовић

Научни саветник Института „Винча“

Протојереј Константин Буфеев

Портал Слово

26 новембра 2010 г.