Еволуционизам – борба против Бога

0
554

Живимо у свету који брине само о томе шта ће јести, шта ће обући, како ће се забавити, како ће задовољити своје страсти – једном речју – живимо у свету који не жели Бога. Али, Бог је свеприсутан, признали ми то или не! Јер Бог је Сведржитељ (Пантократор), а то значи да се ништа не догађа без Његовог допуштења. А сада долазим на главну тему – ако је Бог Сведржитељ, онда је Он и Творац света. Управо је борба против Бога истовремено и борба за избацивање Њега из наших живота, како би зацариле људске страсти – стомакоугађање, богаћење, блуд… односно све оно што покреће данашњи свет.

            И због тога је Дарвинова теорија еволуције толико популарна. Она помаже да људи избаце Бога из овог света, она “доказује” да је живот настао случајно… И заиста је тешко ономе ко је навикао да живи у својој тами, јер увек таква особа има паничан страх од Истине – јер истина просветљује и обасјава све у нама – па и греховност коју стално негирамо. Дарвин је одлично послужио као алат у том процесу скривања од Истине, односно од Бога. Али, није Дарвин први шраф у тој пакленој машинерији. И пре њега су многи покушавали да докажу да је живот настао случајно.

            Хипотеза саморађања датира још од Аристотела, који је, видевши да бића излазе из бара и муља, погрешно закључио да она тамо и настају. Касније је на ред дошла идеја о да у природи постоји животна сила “вис виталис”, која оживљује сваку твар. У то време су се, чак, појавили и рецепти како створити муве, зоље…Често су као пример износили ексеперимент у коме су убијали бика, а затим га сахрањивали са роговима изнад земље. И када би после неколико недеља одсекли те рогове, из њих би излетете муве. Делује смешно, зар не? Али то је био веома озбиљан шраф у еволуционистичкој машинерији. Извесни Франческо Реди је први уздрмао ову хипотезу. Управо смо и ми данас позвани да уздрмамо Дарвинову теорију еволуције.

 

Касније су на ред дошле идеје како је живот настао спонтано у оној Аристотеловој бари. Али као проблем појавио се кисеоник, а знамо да оксидација трајно оштећује ћелију, па је немогуће да ћелија настане у средини богатој кисеоником. Затим су се досетили да на првобитној Земљи није било кисеоника, већ да је свуда био присутан метан. Па како онда може да се развије ћелија у условима јаког зрачења из свемира (радијације), јер ако нема кисеоника, онда нема ни његовог изотопа озона.А онда су кренуле редом свакојаке сулуде теорије. На пример, да је на Земљи било кисеоника, а да се живот развио на ужареној магми, која је испаравала сву воду, а тиме и онемогућавала деловање кисеоника. То је морало да се догоди у распону  од неколико десетинки секунде. Сулудо, зар не? Онда је дошао тај Дарвин, који је покушао да научно докаже да еволуција постоји и да не постоји Творац. Али, и он је на крају схватио да Бог постоји и да је Он створио живот, јер Чарлс није могао да објасни много тога, на пример, људско око, рогове на овци, пауново перо, итд… Наравно ниједан еволуциониста неће признати да се Дарвин пред крај живота одрекао своје теорије. Тако вам неће и не може ниједан биолог рећи шта је суштина живота, а тиме ће оспорити своју науку. И када су се све идеје потрошиле, дошла је идеја о томе да је живот дошао из свемира, на некој комети. Чак су “доказали” да су на једном метеориту пронађени трагови живота. Иако је касније доказано да је трагове метеорита “покупио” летећи кроз атмосферу Земље, учињена је велика штета, односно велика корист теорији еволуције. Да не говоримо о томе да међу фосилима не постоје прелазне форме.

 

Дакле, као што можете да закључите, заговорници теорије еволуције су у ствари заговорници избацивања Бога из наших живота. Извесни еволуциониста Карл Фогт је једном рекао: “Морамо допустити да је живот настао из мртве материје, како бисмо тиме избацили Створитеља”. Овим је све речено – Борба креационизма против еволуционизма је борба верујућих против неверујућих. Срећом, Бог је на нашој страни!

Владимир Васојевић