Molekularne mašine u nama

1
693

IZ RIZNICE ZEMALJSKOG PRAHA
(Četvrti deo)

»Slava je Božija skrivati stvar,
a slavaje carska istraživati stvar.«

(Price Solomоnove 25,2)

Napredak bioloških nauka u poslednjih dvadeset godina je tako spektakularan da može da se poredi samo sa napretkom na polju informatike i elektronike. Međutim, za razliku od informatičke revolucije, čija su dostignuća evidentna na svakom koraku, biološka znanja dobijaju tržišnu primenu znatno sporije. Mnogo je atraktivnije uživati u novom 3D televizoru ili u blagodatima novog automobila sa funkcijom automatskog paralelnog parkiranja, nego oduševljeno razmišljati o lepoti genetičkog koda.

ALI, šta ako nam znanja biologije otkrivaju jednu potpuno novu perspektivu koja nas se tiče mnogo vise od nove verzije Windows-а?! Šta ako nam biologija otvara put u večnost!? Nije li to vrednije od kompjuterske igračke koja je dizajnirana da traje tek toliko koliko i »extended warranty« kupljen za nju? Nemojte me pogrešno shvatiti. Ja nisam protiv uživanja u tehno loškim dostignućima. Naprotiv! Ako postoji Bog stvoritelj, on je Bog visoke tehnologije! Ako volite svoje »gadgets«, mislim da će vam se svideti Bog koga, doduše nerado i na mala vrata, otkriva biologija 21. veka. Ovo poglavlje je posvećeno upoznavanju sa molekularnim mašinama koje rade u nama. Ako ste mislili da smo samo potrošači visoke tehnologije, pogrešili ste. Mi smo, takođe, proizvodi visoke tehnologije, toliko napredne, da smo tek nedavno počeli da je prepoznajemo kao takvu. Celokupan biološki život na našoj planeti je tehnološki proizvod. Slede dokazi u prilog ove tvrdnje:

  1. Svakome je poznato, da bismo živeli moramo da udišemo kiseonik. Međutim, nisu pluća ta koja proizvode energiju potrebnu za održavanje našeg života. Udahnuti kiseonik se putem krvi distribuira svakoj od naših sto hiljada milijardi ćelija. A u svakoj ćeliji imamo od 100 pa do nekoliko hiljada mitohondrija, organela sa funkcijom centrala za proizvodlju hemijske energije. Udahnuti kiseonik se troši u mitohondrijama u procesu kontrolisanog sagorevanja (oksidacije). Ovaj proces pumpa protone koji se zatim koriste kao što se koristi voda u hidrocentralama – da pokreću turbine! Da, u svakoj od vise hiljada mitohondrija, svake od stotina milijardi ćelija postoje stotine molekularnih centrala sačinjenih od proteina koji formiraju rotor i stator. Ove centrale stručno se zovu ATP sintaze. Na sledećoj veb adresi nalazi se animacija koja demonstrira kako ovaj motor radi: http://www.youtube.com/watch?v=W3KxU63gcF4

Centrala proizvodi molekule ATP bogate hemijskom energijom koja se koristi u najrazlidtijim biohemijskim procesima, koji nas održavaju u životu. Nemoguće je zamisliti postepenu evoluciju ove mašine pošto svaki protein koji ulazi u njen sastav mora da bude savršeno dizajniran da bi centrala radila. Dimen zije mašinskih elemenata moraju biti savršeno proračunate i upisane u genima. Osim toga mašina ne bi radila da nema specijalnih pumpi koje izbacuju protone u prostor između dvostruke membrane mitohondrije, povećavajući njihovu koncentraciju tako da oni teže da se vrate u unutrašnjost mitohondrije pokrećući turbine centrale.

  1. Malo kome je poznato da uprkos ogromnom broju celija, od kojih je naše telo sadnjeno, u nama ima čak deset puta vise bakterijskih celija nego naših vlastitih! Sva sreća da naš organizam ne funkcioniše na principu demokratije, inače bi bakterije imale vlast, a kako ta vlast izgleda, poznato nam je iz iskustva bakterijskih infekcija. Pa ipak, u nama žive milijarde korisnih bakterija, kao na primer Echerichia coli. Milijarde ovih bakterija su stanovnici našeg debelog creva i potrebne su nam u završnoj fazi varenja hrane. Ne samo da su naše vlastite ćelije snabdevene složenim molekularnim motorima, nego čak i tako prosti organizmi, kao ove bakterije, poseduju u svojoj membrani izuzetno složene motore koji pokreću flagelum ili bič, koji opet pokreće bakteriju u željenom smeru. Bič bakterije, takode, ima rotor i stator ali je to mašina dizajnirana da troši ATP hemijsku energiju u cilju pokretanja, a ne da je sintetiše, kao mašina iz prvog primera. Na sledećoj veb adresi nalazi se animacija koja demonstrira kako ovaj motor radi: http://www.youtube.com/watch?v=FnSxRYx82Gk&feature=related

Da bismo stekli sliku o kako moćnoj tehnologiji je reč, recimo da se rotor bakterijskog biča obrće 100 000 puta u minuti! Jasno je da potpuno ista visoka tehnologija funkcioniše u jednostavnim i u složenim organizmima. Nema postepenog napretka kao u slučaju naših tehnologija ili kao što bi teorija evolucije pretpostavila shodno svojoj logici (ma šta to bilo). Evolucija je samo privid, jer su organizmi različite složenosti dizajnirani da obavljaju različite funkdje unutar eko-sistema.

  1. Molekularni roboti šetaći. Kada se ćelije posmatraju pod mikroskopom, evidentno je da u njima ima mnogo kretanja. Organele se pomeraju, male vezikule, paketid molekula ograničeni membranama se prenose sa mesta na mesto, itd. Ali sav taj saobraćaj nije haotičan. Svaka vezikula ima svoje odredište. Kako je moguće da svaki molekul aktivno stigne na svoje mesto unutar ćelije, umesto da difunduje u skladu sa zakonima fizike i hemije? Odgovor se krije u činjenici da postoje molekularni roboti, molekuli belančevine dineina, koji su samo jedan od nekoliko tipova sličnih robota zaduženih da prenose teret sa mesta na mesto unutar ćelija. Ovi roboti doslovno hodaju na dve noge. Za svaki korak potrebno je da se potroši energija jednog ATP molekula. Hodanje se obavlja duž specijalnih šina, kao na željeznici. Na sledećoj veb adresi nalazi se animacija koja demonstrira kako ovaj motor radi: http://www.youtube.com/watch?v=-7AQVbrmzFw

Dao sam samo nekoliko primera visoke tehnologije koja postoji u nama. Činjenica je da u unutrašnjosti svake od naših ćelija rade hiljade razlidtih molekularnih mašina. Sve one imaju jednu zajedničku funkciju, a to je održavanje našeg života. Ništa od ovoga nije bilo poznato pre samo 20-30 godina. Nova saznanja biologije drastično menjaju perspektivu života. Mi smo dizajnirani, nismo proizvod nasumične evolucije. Uprkos odglednosti dizajna, mnogi biolozi tvrdoglavo negiraju implikacije novih saznanja, jer ne žele da prihvate dnjenicu da Bog postoji i da nas je stvorio. Darvin ima opravdanje, jer nije znao ništa o svemu ovome. Današnji biolozi, međutim, nemaju opravdanje. Biblija kaže da je Božanska slava skrivati stvari, a carska slava je otkrivati te skrivene stvari. Nije slučajno što je sve ovo bilo skriveno od nas sve do kraja dvadesetog veka. Bog zna da će poslednji naraštaj negirati Njegovo postojanje na način kako nijedan prethodni naraštaj nije( kroz doktrinu evolucionizma),  pa nam je sačuvao svoje molekularno blago u riznici zemaljskog praha da bi ohrabrio našu veru u ovim poslednjim danima. I ne samo to, biologija nas vodi do Boga, a On nam je odavno otvorio vrata večnosti kroz žrtvu svog Sina Isusa Hrista. Treba samo da verom prihvatimo taj najveći mogući dar.

Prof Dr Tomislav Terzin , Naučna cenzurisana otkrića

1 COMMENT