Regenerišuća rebra, Adam i to „nedostajuće“ rebro

0
459

Slika: Periosteum: netaknut, Osteoblasti: aktivni. Ponovni rast završen.

Ravan udarac, sa punim tankerom goriva u punoj brzini[1] je iskustvo koje ne želim niskim da delim. Iznaneđenje je bilo što sam preživeo-Bog je očito imao druge planove za mene.[2]

Tokom 5 ipo meseci u bolnici i godinama kasnije, imao sam nizove operacija da bi rekonstruisali  različite delove mene, posebno kosti moga lica.[3]

Ove operacije su često zahtevale korištenje mojih vlastitih kostiju za graftiranje. Primetio sam da se plastični hirurg stalno vraćao na moju desnu stranu prsnog koša kroz stalno isti horizontalni ožiljak, zapravo, da dobije više kostiju za ove procedure. Jednog dana, upitao sam ga kako nije „ostao bez kostiju“. Pogledao me je bezbojno i tada mi objasnio da su on i njegov tim uzeli celo rebro svaki put. „Mi ostavimo periosteum netaknut, tako da rebro samo naraste ponovo opet.“

Bez obzira što sam treniran i imao prakse kao porodični doktor, bio sam intrigiran; nikada to nisam shvatio ranije. Periosteum (u doslovnom značenju reči „oko kosti“) je membrana koja prekriva svaku kost – to je razlog naprimet zašto možeš imati stvari zaglavljene između zuba dok glodaš nogu jagnjeta.  Periosteum sadrži ćelije koje mogu izraditi nove kosti. „Periosteum rebra“, a posebno kod mladih ljudi, „ima izvanrednu sposobnost regenerisanja rebra, verovatno više od bilo koje druge kosti“.[4]

Toraični (prsni) hirurzi rutinski otklanjaju rebra, a ona često opet ponovo izrastu u celini ili delom. Veoma zavisi o pažnji na koji je način rebro otlonjeno; mora biti „izguljeno“ iz periosteuma da bi se ostavila ova membrana netaknuta što je više moguće. Glavni razlog zašto je rebro idealna mogućnost takve regeneracije je to što je pričvršćeno intekostalnim mišićem tako da ga snabdeva dobrim zalihama krvi.

Kada mi je to hirurg prvo rekao moja misao odmah je bila – „Vau, to je stvarno prikladno, Adam nije morao da hoda okolo sa defektom. U Postanju 2:21, koji se odnosi na stvaranja Eve, mi čitamo:

„I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa, pa mu uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom;“

 

Začuđujuće, neki hrišćani su odrasli verujućui da muškarac ima jedno rebro manje od žene. Naravno, imaju isti broj. Neki antikreacionisti su koristili činjenicu da muškarac danas nema nijedno nedostajuće rebro da se rugaju doslovnom Postanju.

Godinama prije moje nesreće, kada bi me upitali o tome, dao bih odgovor sličan ovome: „Ako bi tvoj otac izgubio prst na cirkularnoj pili, da li bi zaista očekivao da takođe sva njegova deca imaju jedan prst manje? Ili svi njegovi sinovi, ali ne njegove kćeri? Naravno da ne. DNK instrukcije koje se prenose s roditelja na dete su u obliku koda, kao pisanje – otklanjanje rebra (ili prsta) ne bi promenilo instrukcije u kodu, tako da bi sve potomstvo imalo sva rebra (ili prste).

Dok je ovo još sve istinito i prikladno, ova informacija o ponovnom rastu rebra daje novu i fascinantnu dimenziju. Bog je dizajnirao rebro, takođe i periosteum. On bi zasigurno znao kako da otkloni rebro na takav način da bi ono kasnije ponovo izraslo, kao što rebra čine danas – bez potrebe ikakve vrste posebnog čuda.[5]

Adam ne bi tako imao nikakvo trajno područje slabosti u prsnom košu, nego bi imao, svih stotinama godina svoga života isti broj rebara koliko imamo ja i ti danas.

http://creation.com/regenerating-ribs-adam-and-that-missing-rib

[1] Ukupna brzina sudara te 1986. g. je bila 180 kilometara (112 milja) na sat.

[2] Za razliku od moje tada jedanaestogodišnje kćerke Lise koja je čudnovato izbegla gotovo netaknuta.

[3] Kao direktnu posledicu nesreće imao sam ukupno 55 operacija pod celokupnom anastezijom (većina nisu uključivala otklanjanje rebra).

[4] Plastični hirurg dr. Dejvid Penington, lični razgovor, 7. maj 1999. g.

[5] Naravno, zaista posebno čudo  je bilo napraviti Evu od mesa i kosti. Zašto na takav način – zašto ne direktno od osnovnih elemenata ili „praha“, kao kod Adama? Svi smo sagrešili „kroz Adama“,  i svi smo iskupljeni kroz žrtvu Isusa Hrista – „poslednjeg Adama“ (1Kor 15:45). Tako da je bilo važno da mi svi ukljujući Evu, budemo potomci Adama.

 

Karl Viland

 

Preveo Živko Vukosavljević